To mu dođe to. Sami smo sebi rezali vratove, vadili organe, prebijali se i ubijali. Sve u svemu, suicidna smo ti mi neka nacija. Sami organizovali „Oluju“ - tako, jednog dana, ustali Srbi u Hrvatskoj i krenuli u gaćama u susednu zemlju. Isto tako, dunulo im, ludi Srbi, krenuli da se muče međusobno, kolju, pale i ubijaju. Vrhunac, sinulo im u tom ludilu da zarade nešto, pa jedan drugom vadili organe. Dobro razvijenom mrežom - jer ako smo ludi, nismo glupi - organizovali prodaju organa na crnom tržištu. Dobijeni novac kasapi podelili među sobom, neće valjda da ga šalju u Beograd, u budžet. E to je objašnjenje zločina na prostoru SFRJ - Srbi su klali sve oko sebe, a i sebe. Omakla im se ruka. Gotovina je heroj, Markač isto, Haradinaj takođe. Klicali su Hrvati onomad kao što su juče klicali Albanci, a mi.... Nije kriva euforična masa, haške sudije, tužioci. Kao i uvek, krivi smo mi. Ovaj put što se stidimo sami sebe, što smo izgubili pripadnost državi i zajednici, što naše generale ispraćamo uz trube, a dočekujemo u tišini. Dok su Albanci i Hrvati davali milione evra za lobiranje za svoje ljude, Srbija je u svoje gledala sa prezirom. Haradinaj pobio gomilu civila, u Prištini dočekan kao vanserijski čovek, a Šešelj sedi u Hagu godinama, verujem da ni sam tužilac ne zna za šta ga drži, ali ga drži. Da se razumemo - ne slažem se ni sa jednim njegovim političkim stavom, rečnik mu je jeziv i za petogodišnjaka, a kamoli za matorog čoveka, izbor prijatelja mu je krajnje problematičan, ali ako je jedan Haradinaj „zaslužio“ da šeta slobodno ulicama, da li je Šešelju mesto u četiri zida?
