Zamalo da ugazim u džinovski komad izmeta dok sam juče dolazio na posao. U centru Beograda, kod Terazija. Komad je bio toliko veliki da sam se instinktivno mašio za telefon da zovem fotografa da ga slika. Toliko je bio veliki. Možda vi sad mislite da ja preterujem, ali ja sam novinar i svašta sam video u životu, pa tražim da mi verujete na reč: bilo je to kao da se u centru Beograda olakšao konj, a ne čovek.Elem, hajka u medijima posle poraza od Hrvata. Te fudbaleri su prodane duše, te kukavice, te Miha ne zna šta radi, te ovo, te ono... A Srbi prate medije, brutalno. Svako sedi kod kuće i pljuje, pljuje, pljuje.Pljuvanje po političarima. Sadašnjim i bivšim. Ovaj radi ovo, onaj ono, ovaj uzeo pare od ovog, onaj od onog. Sve su nam upropastili, pokrali, unazadili nas, unesrećili nam praunuke... Majke im ga!Pa onda kreće pljuvanje po Tadiću. Taj nam je jeb’o kevu. Prodao Kosovo, izdao, nesposoban, maneken, lickao se... Pa po Koštunici. Nesposoban, drven, jalov, nezainteresovan, polumrtav, ovakav, onakav. Pa po Slobi: izdao, nije izdao, prodao, nije prodao, zavadio nas s celim svetom, izazvao rat, izginuše ljudi zbog njega, itd. Pa onda po Titu (mada sve manje): ćopavi Zagorac, radio protiv Srba, jeb’o nam kevu... i slične gluposti.Sve u svemu, omiljeni sport Srba je da sede kod kuće, proklinju sopstvenu sudbinu i da pronalaze krivce za to što nemaju ništa i što im je društvo loše. Ne valja kad je vlast čvrsta, pa onda moraju da se poštuju neka dosadna pravila. Ne valja kad je vlast mekana, pa onda svako radi šta hoće. Ništa ne valja. Samo valja da se sedi kod kuće i kuka.A to nije samo odlika tzv. kućnih Srba. I ovi što se smatraju intelektualcima, vidim, ovih dana nalaze za shodno da se „našale“ s tim što Vučić često citira Maksa Vebera. Kao, smešno im što čita Vebera, šta li. Valjda zato što su oni odavno prevazišli Vebera čitajući Lukačevo „Razaranje uma“, šta li. Imaju Vebera u malom prstu, prezreli su ga otkad su prešli na Lakana, Deleza i Fukoa. Veber im banalan posle čitanja Hajdegera i Jaspersa?Odosmo predaleko, daleko od Srbije 2013. Da se vratimo u Srbiju 2013: ono govno pored Terazija.Dragi čitaoci, to nije izasrao ni Siniša Mihajlović, ni Luka Modrić, nije ni Tadić, ni Koštunica, ni Sloba, ni Vučić, ni Tito. A sigurno nije Maks Veber. Pa ni Nebojša Krstić ni Kris Veber. Izasrao ga je neko od nas koji sedimo u foteljama u dnevnim sobama, gledamo TV i pljujemo svakog ko se na njemu pojavi. I svaljujemo krivicu za sve što nismo uradili, za sve što nismo smeli, na nekog drugog. To nam sjajno ide. Svaljujemo krivicu na ljude koji su, kakvi god da su, imali hrabrosti da uzmu stvar u svoje ruke, da preuzmu odgovornost. Pa su se zajebali, neki manje, neki više.
