Svi oni koji su ismevali nameru reditelja Puriše Đorđevića da snimi film o Čedomiru Jovanoviću, ocenjujući da je lider LDP kao glavni junak nedovoljno upečatljiv i bled, nakon tuče u Segedinu izgubili su sve argumente! Jovanović je po ko zna koji put dokazao da je ne samo interesantna politička ličnost nego i da je njegov život prepun kontroverzi, rizika i bespoštedne akcije.Da sam ja scenarista tog filma, krenula bih upravo od tuče u segedinskom restoranu. Zatim bih gledaoce postupno vraćala u Čedinu prošlost, počevši od studentskih demonstracija, oktobarskih previranja, izlaska iz Demokratske stranke.Elem, film bi mogao da počne ovako: Čeda sa suprugom i prijateljima ulazi u restoran prepun navijača. Mirno, kao onomad na festival u Guči. U pozadini se naziru zastave, šalovi i transparenti „Kosovo je Srbija“ i ostala ikonografija Zvezdinih navijača. Odjednom, potpuno (ne)očekivano, nekoliko „delija“ prilazi Čedi i traži da napusti kafanu jer nije dobrodošao. Lider LDP otresito odgovara da mu tako nešto ne pada na pamet. Rulja huligana tada kukavički nasrće na Čedu, ne mareći za to što je u društvu supruge. Kreću da pesniče i ženu.Film bi zatim mogao postupno da rasvetljava sve apsurdnosti ovog događaja i upoznaje nas sa sadržajima iz Čedinog života. Između ostalog, saznali bismo da preko firme svoje supruge „Fidelinka“ pomaže vaterpolo klub Crvena zvezda. Ali ne u testeninama, pobogu! Onda, saznali bismo da je, pored planinarenja, trenirao i plivanje. Potom, otkrili bismo da među Čedinim telohraniteljima postoje i kukavice. I, na koncu, on ipak uspeva da sebe i suprugu odbrani od ostrašćenih huligana. Prijatelja, nažalost, ne uspeva da odbrani jer nema šest ruku.Predlažem da Čedu glumi Brus Vilis ili neko njegovog kalibra.
