Običnom čoveku koji nije primio platu pola godine struju seku i za pet hiljada dinara, a bogatima država ne naplaćuje porez od nekoliko stotina miliona (još je krajem prošle godine donela odluku da ne moraju ništa da plate do 2015. godine). To je Srbija danas. Posao vlasti je da to spreči, a takvu još nemamo.Većini stanovnika naše države najviše smeta nepravda, kad za sve ne važe ista pravila. Sve nedaće bi mnogo lakše podneli kad bi znali i videli da svi plaćaju istu cenu.A vide da svakog dana plaćaju sve više - na šalterima, preko uplatnica komunalnih preduzeća, u radnjama, mesarama. Jure ih bankari, gazde na poslu im prete otkazom... A nekoliko krupnih i poznatih, ali i hiljade malih, nepoznatih, ali podjednako bahatih gazdi, plaćaju sve manje, svuda. Lako im je da se obogate. Kupuju firme jeftino, a onda ne plaćaju poreze, plate, kredite...Sprečavanje utaje poreza je važno da bi se narodu pokazalo da ima pravde, ali je suština ipak u nečem drugom. Zašto sve države ne praštaju utaju poreza? Zato što se na taj način obezbeđuje novac za njihovo funkcionisanje, to je krv za državni organizam.Bez toga nema socijalne pomoći za bolesne i siromašne, davanja za trudnice i decu, penzija, plata za profesore, lekare... Kakve su posledice, dobro vidimo i osećamo u poslednjih dvadesetak godina.Ko utaji porez, krade od dece, nezaposlenih, trudnica, penzionera. Da li to znaju naši biznismeni i oni koji bi trebalo da naplaćuju porez? Da li znaju da čine nedelo prema siromašnima i slabima, onima koji imaju manje od njih?Uskrs je, pa se valja setiti nekih izreka: „Jer ko ima, daće mu se, a koji nema uzeće mu se i ono što ima.“
