Švedska nas je oduvala, njojzi hvala.Kažu da se o ukusima ne raspravlja, a ja kažem - ma nemojte. Da je tako, čemu onda decenijske polemike i podele na zvezdaše i partizanovce, na levicu i desnicu. Kažu još da je umetnost nešto sasvim drugo, a ja kažem - slažem se sto odsto.Tu sam vas i čekao. Da li je Srbija na Evrosong poslala umetničko delo? Nije. Nisu ni mnoge druge zemlje. Ali mi smo propustili priliku da to uradimo. Kako? Pa lepo. Mogla je da pobedi Marija Mihajlović s više nego pristojnom pesmom „Halo“.To bi se verovatno i desilo da nam ovogodišnji izbor nisu krojili fanatični zaljubljenici u „Farmu“, „Velikog brata“ i ostale rijaliti šou-programe nam nasušne. Evropa je, ako me sećanje ne vara, odlučila da pobednika na ravne časti biraju publika i kompetentni žiri.Kod nas, nažalost, to nije slučaj. A i zašto bi bio? Ko će da sluša smaranje nekog čupavca Tasovca i njemu sličnih zgubidana koji su, umesto da su završili treći stepen srednje škole i ispekli zanat, svoju mladost protraćili na Fakultetu muzičke umetnosti.Daj, bre, ljudima da glasaju, to je najpoštenije. Trt, Milojka! Da me ne shvatite pogrešno. Nemam apsolutno ništa protiv devojčica koje su nas predstavljale. Odlično pevaju, izgledaju, vole sve što vole mladi. One su samo htele da ih čuje cela Evropa.Problem je ono što su pevale. Sačuvaj me bože i sakloni. Da je sreće, pa da su bar imale neku iole normalnu pesmu, druga bi se pesma danas pevala. I ne bi preksinoć sve srpske tinejdžerke, poput mog kumčeta, smoreno otišle na spavanje, ne znajući zašto su Moje tri ispale.Milan Rašević urednik Sportske rubrike
