Od raka pluća u Srbiji godišnje umre oko 3.000 ljudi. Od bolesti srca i krvnih sudova umre oko 55.000 ljudi, a više od 70 odsto dece godišnje se suoči s nekom vrstom leukemije... Svake godine izađu podaci koliko ljudi umre i oboli od raznih bolesti, ali mene interesuje podatak koliko je ljudi u Srbiji koji su izgubili živote zbog nemara naših cenjenih lekara.Pre dva dana pisala sam tekst o gospođi koja je umrla na ortopediji u Kliničkom centru Srbije jer je greškom lekara zaražena bakterijom klostridijom. Ježila sam se dok mi je njena ćerka Vesna pričala kako je prisustvovala situacijama kad doktori ne daju terapiju pacijentima, hranu, vodu... I sve se to dešava u Kliničkom centru Srbije, svakodnevno. Da, baš svakoga dana čujem da je neko postao nova žrtva nebrige naših doktora. I ne samo da sam čula nego sam nekoliko puta i osetila na svojoj koži.Da li je moguće da nas takvi ljudi leče, da nam životi zavise od njih? Jesu li doktorima prioritet pacijenti koji donesu nekoliko hiljada evra? Onda su verovatno fini i ljubazni i dostupni u svakom trenutku. Je l‘ i za ležanje u bolničkom krevetu potrebna „debela veza“? Najgore od svega jeste to što ova situacija nije ništa novo. Oduvek je tako bilo, samo što se sada, umesto pruta pršute, kilograma kafe i litra rakije, u koverat stave pare. Jadno, ružno, sramno. Šta da rade ljudi koji nemaju novca ni za lek? Šta će oni? Da se prepuste sudbini i čekaju da umru?Poštovani doktori, urazumite se! Počnite da radite svoj posao kako treba, plaćeni ste da radite, a ne da mučite pacijente. Vi ste ti koji na neki način odlučujete o našim životima, zato se nemojte igrati njima.
