Sigurna sam da ste već navikli na crnogorsku bahatost i neljubaznost. Verujem da se, kad sednete u kafić, nadate da u njemu radi Srbin, a ne neki namrčeni Crnogorac, tek siš‘o s planine, i to ko odvaljen od brega, pa da ne smete ni da zucnete. Čuli ste za pošalicu da je u Crnoj Gori „ol-inkluziv“ ako imate vodu za tuširanje u kupatilu. Verovatno poznajete stotine ljudi koji kažu: „Ovo je poslednji put da sam otišao u Crnu Goru!“ Znam one koji kažu da je Bog pogrešio što je dao Crnogorcima more. Svako drugi bi onu prirodnu lepotu bolje iskoristio i ljubaznije dočekao one koji troše pare u njihovoj zemlji. I pored svega toga, sve se nešto nadate da braća Crnogorci nisu baš toliko loši. Ipak, oni se svakog dana besomučno trude da nas ubede u suprotno. Valjda testiraju toleranciju turista i pomeraju granice dozvoljenog. Vežbaju svoju silinu ne bi li pobedili brđanske komplekse. Njihov poslednji skandal umalo je koštao života dvojice mladića. Ali dobro, zato ne moramo da brinemo da nas ne pojede delfin! Pametni Crnogorci su jurili jadnog delfina i na kraju ga ubili misleći da je ajkula (?!). A sve to da bi turisti bili bezbedni. U stvari, oni nisu ni svesni da turisti treba da se čuvaju samih Crnogoraca, a ne delfina. Ali zato... Devojke prepričavaju kako se Đetići udvaraju sa zalizanim kosama i debelim kajlama oko vrata. Kad kažu „đe ste, đevojke“ svaka normalna se zgrane i takva nafurana persona joj postane predmet sprdnje. Što je najgore, oni misle da su baje, da su neodoljivi, a ne shvataju koliko su zaostali, u ponašanju, usluzi, turizmu. Čak im ni silni stanovi po Beogradu ne mogu pomoći da se kultivišu.
