Teško je kad neko toliko sraste s foteljom da moraju hirurški da ga odvajaju od nje. I bolno je. Zato i ne čudi što je Žarko Obradović pustio suzu kad mu je šef rekao da mora da ide iz Vlade. On nije mogao da poveruje u to što čuje, pa je zaplakao kao večito ponižena diva iz neke latinoameričke sapunice.Mogao je Žare da ispadne šmeker i kaže: „Vidimo se u nekom drugom filmu“. Ili kao Mrka da šeretski doda da sad može da priča o sportu i ribama. Al‘ nije. Zna Žare da za njega nema drugog filma. Što je mnogo - mnogo je. Kako da ponovo bude ministar kad mu je najveći uspeh za dva mandata to što nije smenjen punih pet godina. A razloga za smenu bilo je previše. Već sama činjenica da je sve vreme primao platu na privatnom univerzitetu je ko suza (al‘ ne Žaretova) jasan sukob interesa. Da ne spominjemo nezakonito naplaćivanje upisa u pojedinim školama. Ili to što su se testovi za malu maturu tri godine zaredom prodavali na ulicama. Ili što je trećina đaka funkcionalno nepismena...Mogao je Obradović da ispadne šmeker. Ali on je zaplakao, pa je za suze i sudbu kletu okrivio Kurir. I rešio da nas tuži. Za duševni bol i povredu časti, kaže. A njegove suze vrede, ni manje ni više, nego 13,5 miliona.Samo dan nakon što je ministar u nestajanju tužio Kurir, objavljeno je da nijedan od 600 srednjoškolaca nije uspeo da reši test iz srpskog. I to test na nivou đaka šestog razreda. Toliko o Obradovićevim rezultatima. Da je Srbija uređena država kao što nije, ne bi Obradović tužio Kurir, već bi stotine hiljada roditelja tužilo njega. Zbog sistematskog uništavanja školstva, a samim tim i uništavanja budućnosti njihove dece. A to valjda vredi više od Žaretovih suza.
