Bivša prva dama Jugoslavije Jovanka, čiji je suprug Josip Broz Tito vedrio i oblačio Jugoslavijom od kraja Drugog svetskog rata do smrti 1980. godine, upoznala je čari i slave i očaja. Nekad žena moćnog državnika koji je, koliko god ga neki osporavali, rado dočekivan širom planete, doživela je da duboku starost proživljava sama, gladna, žedna, a povrh svega i teško bolesna.Ponosno je Jovanka nosila titulu supruge „voljenog druga Tita“ i u inat svima uživala u moći i luksuzu koji joj je ta uloga pružala. Obilazila je svet, videla mnogo i znala mnogo.A ko mnogo zna, mnogo pati. Ova životna istina najbolje se vidi baš na Jovankinom primeru. Posle Titove smrti „drugovi“ su se zaleteli da joj oduzmu sve, da je ponize, zgaze... Da je, ostavljajući je bez pasoša, lične karte i zdravstvene knjižice, kazne što im nije dozvolila da njihove dvorske spletke budu uspešne.Kad nije pristala da se odrekne svega što je „drugovima“ palo na pamet, pretvorili su je u sužnja u vlastitoj kući. Junačili su se ko će više da je ponizi. Oduzeli su joj i nakit i venčane darove. Zaključili su da je mnogo uživala u raskoši i da je vreme da živi kao prosjak.Izbacili su je iz kuće u kojoj je živela i smestili u vilu iz koje nije smela godinama da izađe da ne bi i bez nje ostala. Zaboravili su je stari „prijatelji“, a i oni koji su je obilazili nisu to radili radi njenog dobra.Brzo je Jovanka shvatila da je tanka linija između sjaja i bede, prijatelja i neprijatelja, roda i izroda...Upoznala je Jovanka sve demone životnog pada i sve najgore ljudske mane. Svi koji su joj se do juče klanjali okrenuli su glavu od nje i pravili se da je ne poznaju. Likovali su nad njenom propašću... I kad su se umorili, ostavili su je na miru. Ostavili su je svi, osim onih koji su joj najviše straha zadavali - tajne službe. Kad je od straha počela da tone u paranoju, i oni su digli ruke.Godine su prolazile, a Jovanka se zaboravljena od svih smrzavala u kući bez grejanja. Bez lekova, tople reči...Setili su je se kasno i dali joj pasoš kad joj više ničemu nije služio. Dobila je sredstva za život za koji je bilo kasno. Opet je ostala sama dok joj jednog dana u posetu nije stigao nezvani gost. Teška bolest koju nije htela da leči.Da li je htela sama da je pobedi ili možda sebe da kazni? Da istrpi i te poslednje bolove u „zatvoru“ zvanom dom dok joj se život ne ugasi? Spremna da svima dokaže da Jovanka može da trpi i bedu.Zapuštena, gladna, žedna, u ranama i prljava završila je u bolnici, kao opomena.
