Pogrešno bi bilo razumeti da moja neznatnost huška na izbore da bi se smanjile „društvene tenzije“ (kasnije ću objasniti zašto su „tenzije“ još jedan od ovdašnjih lažnih mitova). Daleko od toga. U stvari, dibidus suprotno. Kad moja neznatnost huška na izbore, ona to čini u nadi (mnogo manjoj od sumnje) da će se zamrle političke tenzije povećati, što se poslednjih nekoliko predizbornosti i izbornosti nije događalo, ali što nije - kako se (opet pogrešno smatra) - povećavalo „tenzije“ nego je povećalo letargiju, inerciju i - poslužiću se medicinskom terminologijom - nekrozu društvenog tkiva.
Ono, fakat, histerična politička scena je prepuna netrpeljivosti, omraza, prepičkavanja i pičkaranja, povazda tu vrcaju varnice, bude tu i uličih okršaja, ponekad i razbijenih izloga i glava, ali to je samo pirotehnika, dimna zavesa (od pičkinog dima) koja sakriva da je ovo društvo utonulo u stravično političko mrtvilo i odsustvo bilo kakve ideje šta (i kako) dalje od sutrašnjeg dana.
Bog sami zna koliko sam ovde puta pisao da je Ćosićevu politiku rapajskog srpskog nacionalizma - da ne nabrajam njene značajke - u ćorsokak doveo diumvirat Koštunica - Tadić, a da je Visoko Mesto došlo u svojstvu stečajnog upravnika ćorsokaka.
Politička napetost - jedina stvar koja bi mogla otkriti put iz ćorsokaka - ni u kom slučaju ne može biti lična omraza prema Vučiću i njegovoj sviti, autentičnu političku napetost stvorilo bi samo lansiranje i energično zastupanje političkog programa suprotnog Vučićevom (Ćosićevom, Miloševićevom, Koštuničnom, Tadićevom).
Koliko, međutim, vidim, sa izuzetkom GDF i LSV - za koje jedva više neko i zna da postoje - nijedna od opozicionih stranaka i pokreta, uključujući studentski, nema primjedbi na Vučićev (Ćosićev, Miloševićev, Koštuničin) nacionalni program i politiku, svima pomenutima smeta samo modus operandi kojima Vučić taj program i tu politiku sprovodi.
A ja vama kažem: u ovom mrtvilu i ćorsokaku, u nacionalnom jedinstvu oko svega osim Vučića, samo se takva politika može sprovoditi. Bolje ne može. Gore može. I možda će moći.
Svejedno, kao onaj kragujevački profesor, ja i dalje držim čas huškanja na izbore. Neće posle sledećih izbora poteći med i mleko, čisto sumnjam da će se i političke tenzije povećati, ali će bar malo smanjiti vodostaj reka govana koje nas (jebo ja nas) godinama plave.
Pogledajmo sad stanje na opozicionom terenu. Predsednik DS - za koga mi nikad neće biti jasno zašto se blagovremeno nije učlanio u radikale, dalje bi dogurao - izlazi u javnost sa sledećim stavom: „Ne treba zbunjivati građane programima, potrebna ‘nam’ je (jebo ja vas, prim S. B.) referendumska atmosfera, glasa se za ili protiv Vučića, pa spram Vučića treba da stoji samo jedan protivkandidat.“ Slušajte sad šta kaže uncle Bas: ako vam ne treba program, a treba vam jedan kandidat, pa ako referendum uspe, lako se može dogoditi da pobednički kandidat bude onaj Rogonja sa qwrčinom obmotanom bodljikavom žicom čiji dolazak godinama najavljujem.
