na koji je došao da pripremi komemorativni skup povodom srebreničkog masakra, umlatilo Vladu Arsenijevića, dobrog pisca i čestitog čoveka, „jer da“ - kako su nažvrljali na okolnim zidovima - „serpski narod nije genocidan“.
Kao što je vernim čitaocima Famoznog i organima čaršijskog gonjenja poznato, moja neznatnost se već četvrtu godinu ne upušta u makabrična - u zavisnosti s koje strane Drine se posmatra - radosna/tragična lelekanja u povodima obljetnica srebreničkog masakra, „Oluje“ i bombardovanja Srbije, naprosto zato što se sve to pretvorilo u isprazni jednodnevni ritual, u nekrofilnu rutinu posle koje sve prekriva ruzmarin, snegovi i šaš dok ne kucne čas za Jovo nanovo.
Vlajsi sam poslao Viber poruku podrške, a na nekoliko adresa od kojih sam očekivao da će razumeti šta hoću da kažem odaslao poruku, od sorte koju sam svojevremeno odašiljao i preko Famoznog, a koja glasi: „Političke protestne skupove - ne samo ‘provokativne’, nego sve - nipošto ne upriličavati bez jakog obezbeđenja, bilo najamnog, bilo samoorganizovanog. Bez takvih obezbeđenja protestni i politički skupovi se ne organizuju ni u Norveškoj ni u Danskoj. Takvi skupovi su svugde lepak za sociopate“.
Takve besplatne pravne savete nisam davao - prvi sam dao zbog napada na Borka Stefanovića, zbog kojih su pokrenuti protesti „Stop krvavim košuljama“ - da bih huškao na tuče između eskadrona sociopata i protestnih obezbeđenja, nego upravo zato da takvih tuča ne bi bilo.
A evo zašto ih ne bi bilo, što reko Blic. Zato što će svaki sociopata dobro razmisliti da li da nasrne na protestni skup ako zna - a ima načina da sazna - da u slučaju nasrtaja i on lako može dobiti po pičci. Tako uostalom funkcioniše i ovaj guravi svet. Garant kakavog-takvog mira nije miroljubivost ljudske prirode, nego vojna sila kojom ova ili ona strana može uzvratiti na eventualni nasrtaj na nju.
To se u geopolitici zove „odvraćanje“, ne vidim razlog da se tako ne zove (i tako ne radi) u Srbiji. Što, opet, nije nikakva garancija da i u svetu i u Srbiji neki pičvajz povremeno neće izbiti. A zašto je tome tako, najbolji odgovor je dao Uncle Keith Richards: „Shit Happens.“
Naravno da je odgovornost za umlaćivanje Vlajse Arsenijevića momentalno svaljena na glavu Visokog Režima - na kojoj bi ostala čitava 24 sata - da se nije dogodio tvit Ljubomira Filipovića u kome je kolumnista portala CdM napisao da je Arsenijevića podjednako mogao napasti i neki Lomparov studentski aktivista, na šta je određeni Bojović - verovatno nova zvezda na nebu studenata koji pobeđuju - Filipovića uporedio sa „Ljiljanom Smajlović, Koštuničinom i Lomparovom Margaritom Simonjan“.
Šta Vučić u duši misli o srebreničkom masakru, to je pitanje za moju konsultantkinju za parapsihološka pitanja baba Kuranu, ali je izvesno da nije upriličavao promocije stihoklepanija Radovana Karadžića, što, opet, ne znači da sumnjičim Lompara jer mi je ista konsultantkinja rekla da sumnja na 78,9% populacije Srbije.
