Primer prvi: ima u Beogradu jedan visokoobrazovani uglednik, „vanpartijski opozicionar“ - ime i prezime poznato redakciji - koji iz principa odbija da se vozi Knjazom auto-putem, zato što je taj „auto-put sagradio Vučić“. A kad krene nekud na jugozapad, i dalje guzelja Ibarskom magistralom.
Pretpostavljam da je uglednikov tok misli koji je prethodio odluci da bojkotuje knjaževski auto-put tekao (približno) ovako: „Autoput je sagradio Vučić, Vučić nije moj predsednik, sledstveno ni auto-put nije moj auto-put. Ako bih se vozio tim auto-putem, to bi bila neka vrsta priznanja, možda i kolaboracije s Visokim Nenarodnim Režimom, mogao bi me, daleko bilo, neko videti na naplatnoj rampi, pukla bi bruka, zato ću iz principa putovati Ibarskom magistralom, rastelaliti bojkot, neka svi vide koliko sam ja protiv Vučića.“
Misaoni kurcšlus do kurcšlusa. Kurcšlus prvi: Knjaževski auto-put, projekat od nacionalnog značaja, započet je za JexSovog vakta, a dovršen za vremja Visokog Carstvija. Budući da nije izgrađen Vučićevim ličnim zadužbinskim sredstvima - kao što je npr. Mehmed-paša Sokolović platio na Drini ćupriju i posredno dobio Nobelovu nagradu - nego je put izgrađen od novca poreskih obveznika, inkriminisani auto-put se ni u kom smislu ne može smatrati Vučićevim, pa čak (osim čisto formalno) ni knjaz Miloševim, nego isključivo javnim dobrom.
Ali čak i da je Vučić marljivo štedeo, izgradnju auto-puta platio ličnim sredstvima i time stekao zadužbinarsko pravo da auto-put nazove Auto-put Aleksandar Veliki, put ne bi nosio nikakav pečat Visoke Ličnosti i Visoke Politike.
Dovoditi auto-put u vezu s političarem za čijeg mandata je dovršen manifestacija je ne predmodernog, nego pretpaganskog animističkog mišljenja, koje veruje da nežive stvari, poput prirodnih pojava, reka, stena - da ne zaboravimo auto-puteve - nisu sasvim nežive, da su obdarene svešću, da se s njima može komunicirati i njima manipulisati.
Pak u tom smislu Vučić preko auto-puta, s kojim je u neprestanom dosluhu, širi svoju „meku moć“ na sve koji se njime voze, tako da svi oni koji putuju knjaževskim auto-putem automatski postaju Visoki botovi. Valja naglasiti da vožnja auto-putem nije besplatna, da se putarina plaća, sledstveno čemu se auto-put ni u kom slučaju (osim animističkom) ne može smatrati mitom, da ne kažem baš asfaltnim sendvičem.
U suštini takvi i (slični) animistički bojkoti - poput, npr., bojkota neke sale u Beogradu na vodi gde je svirao Nik Kejv - samo dodatno povećavaju Vučićevu realnu političku moć, za koju se usuđujem reći da počiva 25% na dobroj organizaciji, a 75% na neorganizovanosti antiprotivnika, antiprotivničkom zatvaranju u geta i prepuštanju svega i svačega Visokoj Klijenteli koja takođe misli animistički, ali uspeva da se organizuje.
