FAMOZNO: Kultura kopernikanskog obrta
Ako sam i citirao, nije naodmet da obnovimo gradivo. Evo izreke: „Bog se ruga onima koji nariču zbog stvari kojima su se prethodno oduševljavali“, rekao je N. N. teolog i svaka mu je bila ka vladičina.
Na ova sumračna parateološka razmišljanja navela me je moja omiljena Danasova rubirka „Pitanja/odgovori“, koja je u prekjučerašnjem broju uputila sledeće pitanje javnim ličnostima: „Kako komentarišete izjavu istoričara Milana St. Protića da je Milošević bio državnik u odnosu na Aleksandra Vučića?“
Koga interesuje šta su upitani odgovorili, neka pročita njihove odgovore u Danasu, koga interesuje šta ću ja reći, neka pročita našu današnju kolumnu, pa neka razmisli (ako može).
Opštepoznato je da je moja radikalno personalistička neznatnost popreko gleda na narod, narodne biblioteke, narodne univerzitete, narodne kuhinje i sve ostale narodne trice i kučine. Ovim ne dovodim u pitanje briljantni uvid Latinke Perović da Srbiju, tj. narod ne treba objašnjavati Miloševićem/Vučićem, nego da, obratno, Miloševića valja objasniti Srbijom, tj. narodom. Uprkos tome, tražim pomilovanje za narod. Što rekla Desanka Maksimović.
A evo i zašto, što reko Blic. Zato što skup sumašedših, jurodivih, paramitoloških, zavetničkih, osvetničkih i resantimanskih ideja i nakaradnih ideologija zasnovanih na njima nije potekao IZ NARODA, nego je više od jednog i po veka UPUMPAVAN u narod iz mutlaka strateški raspoređenih u strogom centru Beograda (svih vremena i boja).
Narod ko narod, gleda šta radi elita (gora od rulje), pa i on tako radi. Ako malo napregnemo pamćenje, setićemo se da su Miloševića kao najpodesnijeg za realizaciju cincarsko-kaluburskih planova izabrali i njime se najpre oduševili elitni Srbi - otprilike njih 97,6% - a da se potom oduševljenje prelilo u narod.
Koji je, btw, najebao kao žuti mrav, dočim je glavni Miloševićev ideolog, verovatno i izvornik, Ćosić izvukao dupe, posle pada Miloševića nastavio je da sprovodi istu politiku preko Tadića i na kraju - kad više nije imao snage da „spasava Srbiju“ - digao ruke od svega i izjavio da ga je „istorija prevarila“.
Opet btw: kao i Koštunica, i Ćosić je imao sreću da je belac jer, da je bio crnac, garant bi završio u haškom mardelju, ko njegove kolege iz Ruande.
Onda se dogodio kopernikanski obrt - koji nije drag mojoj neznatnosti - ali je izraz kosmičke pravde, koji se u dlaku poklapa sa mišljenjem N. N. teologa da se Bog naruga onima koji jadikuju zbog stvari kojom su se prethodno oduševljavali. (Osim teologa, ima tu i Hegela. Mislim na parabolu o gospodaru robu.)
Kopernikanski obrt se odvijao ovako. Naš radikalski nastrojen narod - koji je 160 godina cincarsko-kalburskim čaršijanerima služio kao topovsko meso - u jednom trenutku stekao je nešto (ne mnogo) samosvesti, organizovao se, preuzeo stvar u svoje ruke i krenuo da hegelijanski jebe kevu cincarsko-kalburskim čaršijanerima. Nastavak u ponedeljak.
