FAMOZNO: KLASIČNI, SLOBODNI, NEZAVISNI
koji je jednom zgodom zaspao naćefleisan za kafanskim stolom i koji se - kad je kroz san čuo neku nutricionistkinju kako na kafanskom televizoru priča o šteti koju slobodni radikali nanose organizmu - prenuo se iz sna i sav ogorčen rekao: „Do kad, bre, da su radikali krivi za sve“.
Osim stranaka klasičnih i slobodnih, nekada je u Srbiji postojala i Stranka nezavisnih radikala, koja je - gle čuda - bila zakleti neprijatelj Pašićevih radikala i čiji je program bio sličniji programu LDP-a iz njegovih najboljih dana nego bilo kom programu bilo kojih radikala, kojima je legion bio ime.
Nezavisni radikali su bili obrazovani, dobro organizovani, odlučni i hrabri ljudi koju su s početkom XX veka mic po mic osvajali politički prostor i Pašića i njegove radikale, sve više saterivali u ćošak, u smeru koji je vodio pravo u ropotarnicu istorije. Da nije izbio Prvi svetski rat, da Skerlić nije naprasno umro, da radikali nisu iskoristili rat da se „prijateljskom“ vatrom reše još jednog ozbiljnog političkog takmaca, Dimitrija Tucovića, stvari u Srbiji su mogle krenuti u sasvim drugom pravcu.
Jedan od istaknutijih članova i glavni ideolog Nezavisne radikalne stranke bio je Jovan Skerlić. Evo kako je nas (jebo ja nas) Srbe opisao Jovan Skerlić u programskom tekstu napisanom 1914, neposredno pre nego što je u svojoj trideset sedmoj godini, u punoj snazi, premetnuo svetom, pod veoma sumnjivim okolnostima, u koje je - osnovano se sumnja - bio umešan i Baja Pašić.
Evo šta je pisao Skerlić: „Mi smo jedna mlitava, neotporna, fatalistička rasa, naše društvo puno je Oblomova i Ruđina, koji su pre posrnuli nego što su stali na noge. Svi ti neaktivni ljudi koje srećete na svakom koraku imali su nekada dobrih namera, ali su ustuknuli u prvom sukobu sa oporom stvarnošću. Ako bi se htela da dâ kratka karakteristika duševnoga stanja današnjega Srbina, moglo bi se reći da on računa na sve i na svakoga samo ne na sama sebe. Godinama su naši političari, naši listovi, celo naše javno mnenje, očekivali spas srpskoga naroda od nepredviđenih političkih katastrofa.“
Fotorobot savremene Srbije, a?
Nekoliko napomena:
Napomena 1: U vreme kad je Skerlić pisao „rasa“, ta reč nije imala docnije zlokobno značenje, značila je ono što i inače znači - sorta.
Napomena 2: Kad je Skerlić pisao da smo mi (Srbi) mlitava rasa, nije hteo da „pljuje po svemu što je srpsko“ i da kaže da smo mi, Srbi, genetski inferiorni i ili nasledno mlitavi, hteo je da kaže da su nas - tj. naše pradedove - mlitavim napravile devetnaestovekovne rodoljubive elite koje su - na podobije današnjih elita i najmudrijih srpskih glava (glavića) - trabunjale o car Dušanovim zlatnim kašikama, nekadašnjoj srbskoj slavi i sili koju treba ponovo vaspostaviti i koji su - citati iz Skerlića - veru u život traži u grobovima i umesto u budućnost gledali u prošlost. Opet prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
