Ali nemojte se preuranjeno udarati šapicama o grudi, još je daleko do cilja, pred nama je još mnogo etapa.
Najvažnija stvar koju je donela ova važna etapa predugog puta jeste raščišćavanje histerične političke scene s koje su prekonoć - pardon: prekodan - ispod cenzusa ostale i u ropotarnici istorije završile stranke od kojih su neke imale načelno dobre politike, ali (nažalost) nisu imale klijentelu - onu najbolju su još davnih dana sjebali Koštunica i JexS - ali i stranke koje su imale veoma naopake politike, ali takođe (na sreću) nisu imale dovoljno klijentele. Među tim strankama se našao i SPS. Napred pomenutim strankama preporučujem da se prežale, da si daju četrdestodnevne pomene, Porfirije će im izaći u susret - a njihovom menadžmentima i članstvima da potraže posao u kome će biti uspešniji.
Šta je, dakle, raščišćeno? Evo šta, što reko Blic, žutara koja je upravo u jeku procesa tranzicije iz Visokog Dupeta u sledeće Vladajuće Dupe, koje je još nepoznato, a koje će biti tema jednoj od naših sledećih današnjih kolumni.
Dakle: raščišćen je teren, stotinama puta sam ponavljao - i stotinama puta bivao napušen, ali sam uporno nastavljao da držim čas - da Visoko ex Carstvije nije napravilo Srbiju ovakovom kakva je, nego ju je samo pokazalo onakvom kakva jeste.
Pokazalo se odmah po zatvaranju biračkih mesta da u Srbiji ovakvoj kakva jeste nema mesta - bolje reći da Srbija nema „visinu“ (koja je Branu Petrovića koštala članstva u SANU) - ni za kakve liberalno-demokratske, „zelene“ ljudskopravaške i upadljivo proevropske politike, pogotovo one isfolirane, ali da nema mesta ni za ultraavanturističke, svetosavsko-ljotićevske politike i da u Srbiji ovakvoj kakva je trenutno ima mesta za samo dve politike: Visoku na jednoj i Kontravisoku na drugoj (pobedničkoj) strani.
Visoka Politika znamo kakva je bila - i kakva će ostati - a kakva je (i kakva će biti) Antivisoka politika, ostaje da se vidi, tj. ta politika tek treba da bude formulisana i artikulisana. Kad kažem „fomulisana“ i „artikulisana“, ne mislim na predizborne mantre - obećanja o... Znate o čemu već, da ne nabrajam - mislim na formulisanje mehanizama i artikulaciju alata kojima će obećanja donekle biti ispunjenja. To nije nemoguće, ali je jeben posao.
Jedno je, međutim, izvesno: antivisoka politika, kakva god bila, morala bi biti što je moguće nesličnija Visokoj Politici, jer ako li bude previše slična - a postoje „indicije“ da bi mogla biti - brže će Visoko Mesto natrag na vlast nego što se obrelo u opoziciji.
Ima tu još jedan problem. Ako li antivisoka politika bude insistirala ne „neposrednoj demokratiji“, neka antivisoka politika zna da je s neposrednom džamahirijskom demokratijom petljao samo Gadafi, koji je - uprkos tome što je imao mnogo nafte, a Srbija nema ni NIS - neposredno demokratski prdnuo u čabar.
· Reaguj