Nakon što je - doskora protestnoj, odnedavno vladajućoj studentariji - čestitao veliku izbornu pobedu, Prijatelj je u poslednjem Novom pismu napisao da je došlo vreme da otkrije svoje ime i prezime. Što je i učinio i predstavio se kao Aleksandar Maršavelski, profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, koji je „još kao student spoznao“ da je njegovo detinjstvo bilo „zatrovano ratnom propagandom i mržnjom“... (ostatak Prijateljevog CV-ja pročitajte na portalu Danasa).
Još dok je Prijatelj pisao svoja pisma pod pseudonimom Prijatelja studenata, nije mi promicalo da pisac pisama spada u (sve ređu) sortu (često solidnih) intelektualaca koji žive u plemenitoj zabludi da mogu (pozitivno) uticati na društvene procese, na koju (sortu) moja neznatnost gleda samo malo manje (mada nezlobivo) popreko nego na sortu međunarodnih i domaćih davača podrške. Zašto je tome tako, stotinama puta sam elaborirao na ovom mestu. Ne bih da se ponavljam. Dovoljno je reći: ćorava posla. Punktum.
Ne bih da kvarim sreću Prijatelju - umal’, grešna mi duša, ne napisah „devojci“ - studenata, ali sam čitajući njegova savetodavna pisma proteklih meseci sve vreme imao snažan (i sve snažniji) utisak da je za protestnu studentariju Prijatelj studenata bio ono što je za Lordana Zafranovića bio naš zajednički (nažalost pokojni) prijatelj Filip David, za koga je Lordan govorio da od njega nema boljeg saradnika na scenariju jer je dovoljno samo da uradi sve suprotno od onoga što mu Fića savetuje da uradi pa da film ispadne pravi bingo.
Lordan se, naravno, samo tako zajebavao po kafanskim sedeljkama, inače je i te kako uvažavao Fićine scenarističke sugestije. Što se za Prijateljeve savete studentima ne bi baš moglo reći. Imala je studentarija ozbiljnije savetnike, a osnovano sumnjam da je, osim moje neznatnosti i još nekolicine starih gardista, Prijateljeva pisma uopšte iko i čitao.
Autovani Maršavelski ne misli tako. „Ponosan je“, kaže, što je studentima „dao argumente“ da sa liste izbace Mila Lompara, jer bi, kaže - da je Milo ostao - Studentska lista dobila 200.000 glasova manje, što je tvrdnja s kojom sam svestrano nesaglasan, ponajpre zato što sam siguran - iako ne mogu dokazati - da je Lompar izbačen sa Studentske liste po preporuci N. N. - igrača mnogo jebenijeg od studentskog prijatelja.
Prijatelj greši i kad kaže da bi u slučaju da je Lompar ostao alfa mužjak liste, Studentska lista dobila 200.000 glasova manje. I to debelo greši u toj stvari. Na ovoliko glasova koliko je dobila, Studentska lista bi dobila još najmanje onoliko glasova koliko je - u mojoj optici na sreću - rasuto na ultradesničarske zombi-kombi stranke, koje su sve odreda prdnule u čabar.
Živo me interesuje hoće li sada, kad je autovan, Prijatelj studenata nastaviti da piše savetodavna pisma studentima.
