FAMOZNO: Kontrarevolucionarna advokatura
U uređenijim delovima sveta periodi međuvlašća nisu neki „big dil“ zato što u temi jedne od naših prošlih kolumni vakuum - između stare i nove vlasti - državne poslove preuzimaju administrativni aparati i stalni sekretari ministarstava, koji sa te pozicije odlaze u penziju i koji, kada nova nastane sudija, sprovode novu politiku jednako profesionalno kao što su sprovodile prethodeću.
U državama nadsaharske Afrike, među koje spada i naša država, to tome ne ide tako. U takvim državama smena vlasti istovremeno znači i smenu državnih aparata i državnih sekretara, a u našem slučaju - i zahvaljujući našim posebnostima - istovremenu smenu vlasti i opozicije.
Takve ni tamo ni vamo situacije dušu su dale za (privremene) uspone svakovrsnih lovaca u mutnom, prekih moralnih sudija i „narodnih sudova“, koji su tema naše današnje kolumne.
Prekjuče mi je neka dobra duša ubacila kroz Viber, moj prozor u svet, hit tvit potpisan kao „Narodni sud Pravde“ (gde su istina i sloboda?) u kome narodni sudija (ili sudsko veće) piše da je iz „advokatske kancelarije Seada Spahovića potvrđeno da će Sead Spahović zastupati Alta-Macuru na sudu“. Što je, saglasno mišljenju narodnog sudije, težak moralni prekršaj.
Narodni sudija ide i korak dalje i poentira: „Gde su sada oni Seadovi svedoci što ga predlažu studentima za ministra pravde“? Ne ide, brate, braniti Macuru i biti ministar studentske pravde, mada bi po mišljenju moje neznatnosti Sead bio najbolji mogući ministar. Ali znamo mi nas (jebo ja nas). Nismo mi ni za dobro, kamoli za najbolje.
Presuda narodnog suda sadrži dva kretenizma. Kretenizam prvi: iz priloženog se da naslutiti da „narodni sudija“ misli da Macura uopšte ne bi trebalo da ima pravo na advokata - nego valjda odma pod mač, bato - i kretenizam drugi: svaki advokat koji prihvati da brani Macuru je najobičnija moralna olupina, ako ne i nešto gore.
Dobro još nama ide sa ovakvim glavama (nisu narodnosudijske jedine takve). Stvar stoji ovako: braniti klijenta - ko god on bio - na sudu nije isto što i „braniti naše svetinje“ ili - bolji primer - „braniti izbornu pobedu“. Braniti nekog na sudu je potpuno depersonalizovani, profesionalni odnos. Svaki dobar advokat će dati sve od sebe da branjenika, ako baš ne oslobodi optužbe, a ono da mu „izboksuje“ što manju kaznu, ne dajući pritom ni pet para na to da li je branjenik lopuža, fukara ili nešto još gore.
Sad se, narodne sudije, sprem’te da padnete na dupe. (Ovo „sprem’te“ zato što podozrevam da su narodne kadije četničke provenijencije.) Pravni sistemi su uređeni tako da i fukare mogu da izvuku dupe, ne da bi se izašlo u susret fukarama i lopužama, nego da bi se zaštitili nevini, koji povremeno dopadaju suda. Zato se i sudi na osnovu dokaza, a ne na osnovu ličnih utisaka i moralnih sudova.
