Celokupno srpsko društvo je u ulozi taoca naprednjačkog poimanja sveta, u kojem se više ne razaznaje istina od laži, zlo od vrline i nenormalno od normalnog.
Korak po korak, u Vučićevoj Srbiji došli smo do toga da većinu više i ne zanima šta je uopšte normalno.
Dramatičnim siromašenjem građana doveo je do toga da su građani fokusirani samo na puko preživljavanje, a u takvim društvima podrška vlastima postaje sredstvo opstanka, a ne rezultat racionalnog izbora.
Osiromašenim društvom se upravlja strahom, a ne postignućima i pre svega zato ovakve očigledne i već patološke laži ostaju nekažnjene na izborima.
