Zakleti antifašista i levičar, osnivač Instituta ekonomskih nauka, kandidat Američkog društva ekonomista za Nobelovu nagradu i verovatno najveći ekonomista sa ovih prostora, prof. dr Branko Horvat predlagao je tokom najvećih ratnih sukoba ekonomsku saradnju i obnovu Jugoslavije. Ovu ideju tada su s gnušanjem, smatrajući je utopističkom, odbacili svi ratni i kriminalni režimi eks-JU republika, kao i veliki deo međunarodne zajednice. Do poslednjeg dana svog života dr Horvat je ostao istrajan i dosledan u uverenju da su socijalizam, demokratija i tržišna privreda spojivi i ostvarivi.
Potpisivanjem sporazuma između Srbije, Albanije i Makedonije 10. oktobra 2019. u Novom Sadu lideri ove tri zemlje pokrenuli su inicijativu za formiranje „mini-Šengena“. Poziv da se priključe ovoj inicijativi uputili su i Crnoj Gori, Kosovu i BiH.
Pokretač ovog najvažnijeg projekta od razbijanja Jugoslavije je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zbog čega se, kao i prof. Horvat svojevremeno, suočio s kritikama i napadima, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Suština „mini-Šengena“ u tome je da se maksimalno iskoristi ekonomski potencijal svih zemalja, privuče što više stranih investicija, poveća proizvodnja i izvoz kroz slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga. Kao i da se svim građanima stvore uslovi za boravak i rad u drugoj zemlji. Potencijal za privrednu i ekonomsku saradnju unutar regiona mnogo je veći od onog što trenutno imamo.
Potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu 4. septembra prošle godine, Kosovo je odlučilo da se priključi ovoj inicijativi, dok BiH i Crna Gora još uvek nisu donele takvu odluku, iako poslednje najave govore da bi to uskoro trebalo da urade. Privredna komora Srbije i njen predsednik Marko Čadež uradili su izuzetno korisne stvari za poslednjih šest godina. Formirali su čvrst okvir za realizaciju projekta „malog Šengena“ građenjem partnerstva s privrednim komorama Kosova, Albanije, Crne Gore, Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije. Relacije između privrednih komora zemalja regiona pokazuju da poslovni interesi ne poznaju granice i da saradnja može biti dobra čak i onda kad politički odnosi između država nisu najbolji.
Pandemija izazvana koronavirusom svakako je usporila praktičnu realizaciju „mini-Šengena“, a istina je da je za ostvarivanje jedne ovakve inicijative neophodna i snažna politička volja svih aktera. Nerešena bilateralna pitanja, duhovi prošlosti, animoziteti, nepoverenje i nesihronizovano delovanje SAD i EU dodatno usporavaju i otežavaju punu realizaciju ovog projekta.
Brojni faktori u Evropi i svetu protive se ovoj inicijativi, jer njihovim interesima ne odgovaraju mir, stabilnost, pomirenje i saradnja među susedima na Balkanu, istinska evropeizacija ovog prostora, dugoročni ekonomski napredak, kao i ulazak svih država regiona u EU.
NE PROPUSTITE
