Predsednik SAD Džozef Bajden boravio je za vikend u Rimu na samitu Grupe 20, nakon čega je otišao u Glazgov, na samit UN o klimatskim promenama COP26. Američki predsednik obavlja prekookeanske posete sa samo nekoliko „svojih“ ambasadora koji su do sada izabrani. Izbor većine njegovih kandidata za šefove diplomatsko-konzularnih predstavništava SAD u svetu ostao je zaglavljen u unutrašnjim političkim previranjima. Amerika nema ambasadore u čak 15 od 19 zemalja članica G-20.
U Indoneziji i Rusiji Ameriku i dalje predstavljaju ambasadori postavljeni u vreme Trampovog mandata. Inače, imenovanje Bajdenovih kandidata za brojna mesta u okviru administracije ide sporije nego što je to bio slučaj u prvoj godini predsednikovanja Trampa, Obame i Buša mlađeg. Senat je do danas potvrdio samo četiri nominacije, od kojih je prva bila 11. avgusta, kada je izabran Ken Salazar za najvišeg predstavnika SAD u susednom Meksiku, dok je prošlog utorka prihvaćeno da na dužnost stupe i troje novih američkih ambasadora u Turskoj, na Novom Zelandu i u Austriji.
Više od 50 nominovanih ambasadora čeka saglasnost spoljnopolitičkog odbora Senata, prvenstveno zato što uticajni republikanski senator Ted Kruz iz Teksasa koči njihovu potvrdu zbog neslaganja sa spoljnom politikom nove administracije.
Kruz traži da se sankcijama zaustavi ruski gasovod „Severni tok 2“. Bajden je, uprkos svom protivljenju za izgradnju gasovoda, ipak popustio jer je projekat skoro završen, a on želi da obnovi zategnute veze sa Nemačkom, važnim saveznikom SAD.
Senator Kruz opstrukcijom produžava uobičajeno rutinski proces formalnog postavljanja ambasadora tako što ne daje svoj glas u odboru za spoljne poslove Senata, gde je neophodan konsenzus.
Ne pamti se slučaj da je manjina išla tako daleko da je sprečavala uspostavljanje predsednikovog diplomatskog tima. Ova administrativna rampa preopteretila je diplomate, dok su pojedini demokratski senatori besni na Kruza. Ako se ovo nastavi, centralne tačke Bajdenove spoljnopolitičke agende biće potkopane.
Američke ambasade širom sveta i dalje funkcionišu, ali bez ambasadora. Iako postoje karijerne diplomate koje deluju kao otpravnici poslova, njima nije omogućen isti tretman zemlje domaćina kao onima koje imenuje američki predsednik. Zastoj u imenovanju predloženih ambasadora urušava reputaciju Amerike u inostranstvu.
Neuspeh da se popune važne pozicije ne samo da označava oštro odstupanje od tradicionalnih senatskih normi već dovodi u opasnost nacionalnu bezbednost SAD i opterećuje sposobnost administracije da na adekvatan način sprovodi spoljnu politiku.
Senat bi mogao da nastavi s potvrdama tako što bi vođa većine u Senatu Čak Šumer iskoristio proceduralni korak za razbijanje filibastera, što predstavlja okončanje debate i prelazak na glasanje. To bi zahtevalo da se rad Senata zaustavi sve dok se ne donesu odluke o imenovanju nekontroverznih kandidata (opis koji Bela kuća koristi za nominovane kandidate koji čekaju potvrdu Senata). Iskusni Kruz zna da demokrate nisu u poziciji da izgube stotine dragocenih sati na izbor diplomata, smatrajući da to nije prioritet u ovom trenutku jer im je fokus na rešavanju gorućih unutrašnjih pitanja.
NE PROPUSTITE
