Auuuh, kakva se i u Kitaj Gorodu i u Euromahali podigla SMS i Vajber furtutma posle publiciranja kolumne u kojoj sam se malčice posprdnuo sa pretencioznošću slobodnih skupštinara Srbije. Pa gde to tako ide? Pa ti nam ugledni ljudi misle dobro. Otkuda ti pravo da im osporavaš politički legitimitet? I sve tako nešto.
Kao i mnogo puta dosad, u Srbiji su pobrkani legalitet i legitimitet. Moraću da crtam, nema druge. Uzmimo primer. Svaki punoletan građanin Republike Srbije ima pravo da se kandiduje za poslanika/predsednika, mnogi i koriste to pravo. Legion im je ime. To je legalitet. Predsednički/poslanički legitimitet, međutim, stiče samo onaj kandidat koji sakupi dovoljan broj glasova na izborima.
Baš nam se prekjuče namesti dobar primer. Do pre dva-tri dana Zdravko Krivokapić je bio legalni premijer vlade Crne Gore, ali je u jednom trenutku izgubio legitimitet - čudi me kako ga je i ovoliko dugo uživao - pa je promptno otišao u ropotarnicu istorije.
Krivokapić je u startu imao veliki peh jer je izvor njegovog legitimiteta - mitropolit Amfilohije - iznenada premetnuo svetom. Nije da se Amfilohijev naslednik na tronu Sv. Petra Cetinjskog, mitropolit Joanikije, nije trudio da legitimizuje Krivokapića. Ali džaba. Amfilohije je bio u situaciji da daje i oduzima legitimitete, da jedne strmopižđuje, a da druge vozdiže zahvaljujući visokom stepenu autonomije - maltene ono Koštuničino više od autonomije, manje od autokefalije - u odnosu na matičnu SPC.
Strogo uzev, legitimitet je realna politička moć, do koje se ne mora uvek stići legalnim putem i časnim sredstvima. I eto još jednog kamena spoticanja za srpske političke analfabete. Vide li - ili privide - da se vlast odala raznoraznim nelegalnostima, srpske političke analfabete - nisu svi u SSS, i njima je legion ime - očekuju da nelegalnost automatski delegitimuzuje vlast.
Što uopšte nije slučaj. Setimo se Oktobarske revolucije, koja je - uz mnogo krvi - strmopizdila i legalnu i legitimnu monarhiju, a kojoj nije trebalo više od nekoliko godina da se legitimizuje i u ostatku zgroženog sveta.
Ponajbolju definiciju legitimnosti nehotice je dao naslov jednog iz serijala „Ratovi zvezda“ - „50.000 klonova mora biti u pravu“. Ono što važi za klonove, važi i za neklonove. Ako hoćeš da se dokopaš političkog legitimiteta, moraš ili napraviti revoluciju, ili - ako nemaš muda ili hoćeš da ideš mirnim putem - okupiti bar 50.000 članova.
Milošević je, recimo, pao nedugo nakon što je DS dostigao (i prestigao) taj broj. Plus članstva koalicionih stranaka. Kad smo već kod članstva, Amfilohijeva koalicija je imala otprilike isti, možda i veći broj, naravno, proporcionalno broju stanovnika. Da ne dužim, jer se bližim karakterološkom prekardašivanju. Politike nema bez političkih partija, političkih partija nema bez članstva. Svi ostali pokušaji da se ostvari politički cilj bez po muke i dizanja dupeta završavaju u klovniranju.
NE PROPUSTITE
