Dr Vladimiru Vuletiću - koga zli jezici zovu „doktor dobar dan, čaršijo, na sve čet’ri strane“ - ponekad bude ka vladičina. Ponekad nam se čak i mišljenja podudare.
Tu, nedavno, Vuletić je u svojoj kolumni u Rotopalanci razvio teoriju o gubitku „meke moći“ krugova dvojke kao izvoru stravičnih frustracija grupe građana koja nastanjuje centralni deo grada unutar koga su smešteni svi toposi i ustanove od opštenacionalnog značaja, uključujući Picin park.
Vuletić je, dakle, iskopao rupu teorije, u koju je stvarnost upala i dobro se olupala. Piše Vuletić da je slična situacija bila 1945, što je fakat. Kompletna predratna elita ‘45. jeste prekonoć zamenjena partizanskom, ruralnom, neobrazovanom, zašto okolišiti - i primitivnom.
Razlika između tog i današnjeg vremena je u tome što ondašnja detronizovana elita nije imala mogućnost „narodnog odisaja“, tj. javnog arlaukanja pred Maršalatom, protestovanja, izvođenja seljačko-konceptualističkih performansa, sve to zato jer je prvih posleratnih godina za takve stvari sledovao metak u čelo, a docnije višegodišnja robija. Tih godina je i nastao Slavski pojas, koji se savršeno poklapao s linojom tramvaja br. 2.
Stvari su se potom odvijale ovako. Čim su partizani pojebali prvu balerinu i pojeli prvi biftek, donekle su se šlifovali, a Slavski pojas je - sve vreme ostajući antikomunistički - mic-po-mic postao viša srednja klasa i etablirao se kao kulturna i naučna elita. Nastupilo je doba prvobitne kohabitacije - umal, grešna mi duša, ne napisah akumulacije - kohabitacije pomalo nategnute, ali obostrano udobne.
Sad sledi dijalektički obrt. Vuletić je uočio stvar koja je promakla svim ovdašnjim vejačima ovejane suštine, uključujući moju neznatnost. „Upravo zbivanja devedesetih svedoče koliko maligna mogu da budu nastojanja više srednje klase da očuva svoj položaj. Ništa manje nije upečatljiva ni njena sposobnost mimikrije. Ne treba zaboraviti da je viša srednja klasa popločala put kojim je Milošević došao na vlast. Istraživanja pokazuju da je upravo on očuvao njen društveni status, pa ga se kasnije odrekla i srušila da bi zadržala svoju privilegovanu poziciju.“
Vuletić ne pominje - ili previđa, ili nema muda da kaže - da je, nakon što se odrekla i srušila Miloševića, viša srednja klasa na vlast dovela rezervnog Miloševića, Koštunicu dr Vojislava. I svi bi živeli dugo i srećno da Đinđić nije - mnogo uspešnije nego što se misli - počeo da kvari prljavu igru. Znamo kako je Đinđić završio. Znamo - znaju i vrapci da krvavi tragovi vode pravo u Koštuničin mutlak. I tu počinje krhkost srpskog znanja. Viša srednja klasa je, međutim, Koštuničinog pobočnika, Jankovića, kandidovala za gradonačelnika Varoši beogradske. Imam još toliko toga da vam kažem na tu temu, a karakteri iscuriše.
Nastavak u sutrašnjem broju.
NE PROPUSTITE
