Od ponoći je na snazi takozvana predizborna tišina. Bilo bi dušekorisno da tišina potraje nekoliko meseci. Ali neće. Koliko sutra, čim se pozatvaraju glasačka mesta, započeće stoput viđena postizborna kalakurnica. Vidovit kakav sam, mogao bih vam unapred reći šta će se koji učesnik (i na koju temu) prosrati. Ali uzdržavam se. Neću da kršim predizbornu tišinu. Legalizam, bato, über alles.
Ali ako nije dozvoljeno pisati o politici, geopolitika ne podleže predizbornim zabranama. Na tu temu se može govoriti koliko ti duša ište. Može se govoriti i kroz dupe. U stvari, o tome bi najbolje bilo progovoriti kroz dupe jer je i geopolitika sve sličnija balkanskim politikama.
Pretpostavljam da ste već dokonali da će tema naše današnje kolumne biti smatranja o ratu u Ukrajini, koji je Kusturica (nehotice tačno) opisao kao „ rat protiv pravoslavlja“. Kusta uvek kaže suprotno od onoga što hoće da kaže. Takav mu je manir. Ja ću to drugačije postaviti i rat u Ukrajini opisati kao rat provincijalne Rusije protiv Rusije kao svetske sile.
Evo na čemu temeljim svoju tezu. Moj najomiljeniji svetski tirjanin Petar Veliki u XVIII je veku, genijalan kakav je bio, dokonao da će ruski izolacionizam zasnovan na bogougodnoj strani sveta i bigotnom (uglavnom rđavo shvaćenom) pravoslavlju Rusiju vrlo brzo pretvoriti u Severnu Veliku, Malu i Belu Srbiju.
Da se to ne bi dogodilo, Petar je ondašnju rusku elitu na silu boga - a kad bi sila božja zakazala, i na silu pendreka i sablje - primorao da prihvati zapadne tehnike i modele ponašanja. Probio je izlaz na mora (Baltičko i Crno), napravio flotu... Da ne dužim, postavio je temelje Rusiji kao svetskoj sili. Rusija je već za njegovog života bila svetska sila. A sve to uradio je uz biblijska terevenčenja i joneskovske zajebancije.
Da je poživeo još desetak godina - što nije bilo realno: jeo je crveno meso, pio mnogo votke i pušio kao Turčin - zanavek bi skršio otpor izolacionista, takozvanih bojara, prepoznatljivih po šubarama visine 150 cm.
Genijalan kakav je, rekoh, bio, Petar Veliki je shvatio ono što i dan-danas malo ko shvata - pogotovo u tzv. pravoslavnom svetu - naime, da (politički motivisan, nota bene) verski raskol nipošto ne sme biti shvaćen kao civilizacijski jaz. Pisac hoće da kaže da je Petar Rusiju video kao istočno krilo zapadne civilizacije, što ona i jeste i što će ostati, uprkos opetovanim naporima bojarskih (oligarhijskih) elita da je konstituišu kao posebnu civilizaciju.
I - šta sad? Ukrajinska - kako Rotopalanka kaže - „kriza“ polako će prerastati u najveći od nekoliko svetskih nerešivih problema, geopolitičkih ćorsokaka poput našeg na Kosovu. Putin, naravno, neće odustati, šta košta da košta, odustajanje nije u ruskoj prirodi. Doduše, ni Petar Veliki nije odustajao, ali nije odustajao u dobrom pravcu. Vidimo se u postizborni ponedeljak.
NE PROPUSTITE
