Posle bitke svi su generali pametni... osim generala srpske opozicije.
Pošto su njihove ambicije bez pokrića i neutemeljena očekivanja doživela brodolom u nedelju, 3. aprila, šta su zaključili?
Da su stvar zajebali glasači!
Oni su bili dobri, ali narod nije bio na visini istorijske uloge koja mu je zapala!
S nekim drugim narodom pobedili bi Vučića samo tako! Nakon obelodanjivanja izveštaja o rezultatima glasanja u Gornjim Nedeljicama, kad se ispostavilo da su u tom selu ekolozi neslavno prošli, šta su ekolozi uradili? Poručili su meštanima Nedeljica da će crći, jer ih više neće braniti! Nisu zaslužili!
Još direktnije je svoje nezadovoljstvo narodom izrazila mlada N. S. sa liste za beogradske odbornike, viđena za mesto gradskog većnika za kulturu, ili za mlade... za sve što može da radi neko ko ima dvadeset i kusur godina i nekoliko meseci radnog iskustva stečenog u kozmetičkom salonu.
„Neću kriti. Osećam se kao golo govno“, svedočila je urbi et orbi na društvenim mrežama o svom duševnom bolu zbog izneverenih očekivanja. A onda dodala: „Nemaju hleb da jedu, ali glasaju za SNS. Meni su te stvari misterija!“
Misterija je kad nešto ne znaš. Recimo, kad ne znaš gde ti je dupe, a gde glava. Kad ne znaš odakle si šupalj... Ili kad ne znaš zašto u Vranju ne prolazi tvoja priča da svi treba da vozimo električne trotinete zbog globalnog zagađenja. Kad nisi svestan da u Marinkovoj bari (a ni kroz nju) Vladeta Janković ne prolazi uopšte.
Misterija je i kad ne umeš da objasniš kako će svima nama biti dobro kad Šolaku bude još bolje, i kako to da su njegovi mediji jedini posednici istine u Srbiji... Zagonetno ti je kako ljudi znaju šta o nečemu da misle ako nisu gledali „Utisak nedelje“.
Narečena N. S. uoči izbora postala je junakinja društvenih mreža kad su podeljene slike njene luksuzne garderobe i aksesoara, čija se cena meri desetinama hiljada evra, a kad je odbila da objasni odakle joj novac za to. Naravno da ima pravo na posedovanje takvih stvari. I nikome ne mora da objašnjava kako je uspela da to kupi.
Čak i da je postala gradski većnik, ne bi morala da to učini. Ne bi imala ni zakonsku ni moralnu obavezu. Nisu to radili ni mnogo bogatiji od nje nosioci javnih funkcija... Ali ispadaš glup u društvu kad se čudiš što „oni koji nemaju hleb da jedu“ ne glasaju za tebe. Ispadaš glup što nisi ni „level osmine finala“ „Slagalice“, što ne znaš da je Marija Antoaneta zbog poruke nezadovoljnom narodu da jede kolače ako nema hleb izgubila izbore... i periku. Zajedno s glavom, uzgred rečeno. Naravno da je nesuđena gradska većnica najmanje kriva za poraz opozicije.
Ona je samo, zbog neiskustva, izgovorila glasno ono što svi misle. Jer taj snobovsko-hipstersko-fensi pokroviteljski odnos prema svima koji žive izvan famoznog kruga dvojke i skupljih novobeogradskih naselja karakteriše celo „proevropsko krilo“ srpske opozicije. Njima, zapravo, puca prsluk za narod. U dubini njihovih umova čuči iskreno uverenje da su izbori izgubljeni jer su sadašnji ambasadori zapadnih zemalja „Vučićevi ljudi“. Pa kad u ambasade dođu „njihovi“, e onda će da se vidi čija majka crnu vunu prede. A do tada... sedi i uživaj. Što da se lomiš i ideš u Vranje ili u Bačku Palanku?
Misterija je samo zašto im Vladeta Janković, koji se toga dobro seća, ne kaže da je beogradska čaršija tako od ‘45. godine čekala da im Čerčil pošalje kralja. Uzalud...
N. N.
