U nedelju, 24. aprila, građani Slovenije biraju 90 članova Državnog zbora. Za ulazak u parlament i preskakanje izbornog praga od četiri odsto bori se dvadesetak stranaka i građanskih lista. Po poslednjim anketama, u trci za pobedu su gotovo izjednačeni Pokret sloboda, koji je neposredno pre izbora formirao Robert Golob, i Slovenačka demokratska stranka (SDS) aktuelnog premijera Janeza Janše. Ono što je jasno jeste da nijedna politička opcija neće imati potrebnu podršku glasača za samostalno formiranje vlade, tako da će se, i ovog puta, praviti postizborne koalicije.
I ako Janšin SDS osvoji najveći broj glasova, biće upitno da li će moći da formira vladu. Lako bi se mogla ponoviti situacija od pre četiri godine, kad je ta partija bila relativni izborni pobednik, ali zbog nedovoljnog koalicionog potencijala nije uspela da obezbedi većinu i sklopi vladu.
Ono što tada nije pošlo za rukom Janši jeste Marjanu Šarecu, koji je postao premijer sastavivši vladu levice i centra. Međutim, njegova vlada se, nakon manje od dve godine, raspala, ostavivši iza sebe podeljeno društvo, političku nestabilnost i heterogeni parlament. Šarec je krajem januara 2020. podneo ostavku, a iskusni politički vuk kakav je Janša tu priliku nije propustio. On je vešto izbegao vanredne izbore i u martu uspeo da obezbedi potrebnu većinu za izglasavanje Vlade na čijem je čelu još uvek.
Većina građana delovanje Janšine vlade ocenjuje loše, a stranke levog centra smatraju je pretnjom slovenačkoj demokratiji. Janšina vlada desnog centra, koja ima nestabilnu i tanku parlamentarnu većinu, suočila se, poslednjih godinu dana, s kritikama iz domaćih i međunarodnih krugova na račun nepoštovanja vladavine prava zbog pritisaka na medije i zbog urušavanja pravosudnog sistema.
Opozicioni blok centra i levice, Pokret Sloboda i Koalicija ustavnog luka, tzv. KUL koalicija, koju čine stranke Socijaldemokrate (SD), Levica (L), Lista Marjana Šareca (SMŠ) i Savez Alenke Bratušek (SAB), očekuju da će dobiti veći broj mandata od desnice i uspeti da formiraju vladu, koju bi vodio lider partije koja dobije najviše glasova na izborima.
Robertu Golobu se smeši mesto premijera jer bi, prema poslednjoj anketi, tri stranke Koalicije ustavnog luka - SD, Levica i LMŠ - sigurno prešle cenzus, dok je za SAB neizvesno, jer je poslednjih meseci suočena sa opadanjem podrške. Janšinom SDS se prostor suzio i oni mogu da računaju samo na podršku Nove Slovenije, čiji je rejting poslednjih mesec dana u porastu.
Zanimljivo je da se u Sloveniji od 2008. godine, tj. od kraja prvog premijerskog mandata Janeza Janše, uoči samih izbora u političkoj areni pojavljuju novi akteri i stranke, koji ugrožavaju pobedu najjače stranke SDS i Janeza Janše. Ovoga puta novo lice, spasilac i nada je Robert Golob, inženjer elektrotehnike i uspešni menadžer.
Izbori u nedelju će, prema mišljenju mnogih, biti prelomni jer će birači odlučivati hoće li Slovenija biti uspešna, razvijena i demokratska zemlja koja je usko vezana za Brisel i zemlje zapadne Evrope, ili će se sve više distancirati od njih i postajati „demokratura“ nacionalističko-populističko autokratska zemlja kojoj su uzori Mađarska i Poljska.
NE PROPUSTITE
