Mislim da je pravi čas - ako možda nije i prekasno - da vam prepričam istinitu priču koju sam vaktile pročitao u jednom ozbiljnom naučnom časopisu, priču iz koje - ako savladate kolektivnu srpsku boljku, duhovnu lenjost, pa malo mućnete glavom - možete doznati štošta o tzv. civilizovanom svetu i pravcima njegovog daljeg razvoja.
Ovako dakle. Tamo negde, osamdesetih godina XIX veka, u zlatno doba vere u nauku, tehniku i beskonačni napredak ljudskog roda, potegne jedna ekspedicija zapadnih naučnika - zoologa i antropologa itd. - u Amazoniju s ciljem da istraži „primitivna plemena“ i da, ako im se posreći, rečena plemena civilizuje i prosveti.
Kad, ne lezi vraže. Pre naučne ekspedicije, Amazoniju su pohodili razni preduzimači, lovci na sirovine (i glave) raznorazni mešetari koji su staklenim đinuđuvama kao platežnim sredstvom kupovali zlato i drago kamenje, pa su, (za razliku od Srba) poučena rđavim iskustvom, amazonijska plemena bila vrlo nepoverljiva i prema naučnicima čije su namere bile časne, ali - kako ćemo videti - glupe.
Ekspedicioni antropolozi u najudaljenijem delu džungle na jedvite jade savataju nekog vrača, odobrovolje ga niskom đinđuva i privole da im ispriča priču o poslovima, danima, snovima, nadama i verovanjima njegovog plemena. Sve što čuju, vredno zapisuju.
Pitali tako vrača: „Šta kaže vaša tradicija, šta je bilo na početku, kako je nastao svet“ i tako to, a vrač kao iz puške kaže da je u početku bilo veliko jaje iz koga se ispilio Hurumuru, onda je Hurumuru pojeo samog sebe, pa je iskenjao Durumurua, Durmuru je zapalio vatru, iz vatre su poletele varnice i pretvorile se u ljude.
Antropolozi sve to pomno beleže, valjaju se od smeha, izruguju se plemenskom primitivizmu, ali ne odustaju. „Dobro“, kažu, „vidimo da znate šta je bilo na početku. A znate li, recimo, šta će biti početkom (tada dalekog) XXI veka?“ „Znam, kako ne bih znao“, kaže vrač, a antropolozi - spremni ko zapeta puška da čuju još neko lupetanje - zagraje: „A šta će biti, šta će biti?“
„Evo šta će biti“, reče vrač. „Biće gran confucao“, iliti u prevodu sa portugalskog „velika konfuzija“. Treba li reći da su antropolozi - čvrsto ubeđeni da će početkom XXI veka sve biti kao u romanima Žila Verna, ako ne i bolje (i bogatije) - pogledali u čudu, onako s visine, kao sva superiorna, civilizovana bića.
Original prepričanog naučnog istraživanja - za tačnost prepričavanja garantujem - još uvek čami u prašnjavoj arhivi Britanskog učenog društva, ili tako nekako, svejedno, niko ga više neće pročitati.
A možda bi ga trebalo pročitati, mada će biti kasno. Kako god, ispalo je da je vraču glede stanja na početku XXI veka svaka bila ka vladičina. Konfuzija tzv. civilizovanog sveta je, kako iz svakodnevno priloženog vidimo, baš onako velika, a kako stvari stoje, bivaće sve veća. Srećna je okolnost što antropolozima nije palo na um da vrača priupitaju kako će biti sredinom XXI veka.
NE PROPUSTITE
