Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio je u sredu stvaranje evropske geopolitičke zajednice, koja bi pomogla bloku i njegovim susedima da blisko sarađuju i koordiniraju po zajedničkim pitanjima u cilju rešavanja zajedničkih izazova, mira, stabilnosti i bezbednosti u Evropi.
Evropska geopolitička zajednica, po rečima šefa Evropskog saveta, uključivala bi istočno partnerstvo i zapadni Balkan i delovala bi kao čekaonica sa posebnim pravima i prednostima za sve zemlje koje teže članstvu u Uniji.
Mišel je, u svom govoru, na plenarnoj sednici Evropskog socijalnog i ekonomskog odbora, naglasio da ova inicijativa nije zamena za proširenje niti garantuje da će oni koji učestvuju jednog dana zvanično postati deo Unije.
Pre Mišela, sličan predlog izneo je francuski predsednik Emanuel Makron, u svom govoru 9. maja u Strazburu na Dan Evrope. On se zauzeo za stvaranje evropske političke zajednice kako bi se povećala saradnja EU s drugim evropskim zemljama pošto ulazak tih zemalja u EU nije realan u skorijoj budućnosti.
Svi ovi predlozi nisu ništa novo, već samo drugačija forma u odnosu na ideju jednog od poslednjih francuskih velikana Fransoa Miterana, koji je, ubrzo nakon rušenja Berlinskog zida, krajem decembra 1989. godine, pozvao na stvaranje „evropske konfederacije“. Njegova zamisao je bila da udruži sve države kontinenta u zajedničku organizaciju za razmenu, mir i bezbednost. Nažalost, iako je probudio mnogo nade, Miteranov projekat konfederacije Evrope i SSSR je propao.
U septembru 1994. godine dvojica nemačkih demohrišćana Volfgang Šojble i Karl Lamers uzburkali su evropsku javnost predlažući stvaranje KernEvrope. Njihov plan je bio da tvrdo jezgro čine zemlje osnivači EU, dok bi paralelno bio formiran drugi krug koji bi činile članice EU koje ne žele dublju integraciju, i nove članice iz istočne i jugoistočne Evrope koje bi vezivala slobodna trgovina i zajedničko tržište.
Na samitu EU na Malti, februara 2017. godine, nemačka kancelarka Merkel je izjavila: „Istorija je poslednjih godina pokazala da će postojati EU sa različitim brzinama, da neće svi učestvovati u istim stupnjevima integracije.“
Bez reforme EU i promene načina odlučivanja, a to podrazumeva ukidanje konsenzusa i prelazak na odlučivanje kvalifikovanom većinom, neće doći do novog proširenja EU.
Unutar EU uveliko tinja sukob između velikih država i starih članica, sa jedne, i istočnoevropskih zemalja i Švedske, Danske, Finske i Malte, sa druge strane. Tri skandinavske i tri baltičke zemlje, Poljska, Bugarska, Češka, Rumunija, Slovenija, Hrvatska i Malta protive se menjanju sporazuma i gubitku veta, tj. ukidanju konsenzusa za donošenje odluka u EU.
Ako želi da opstane i postane respektabilan planetarni igrač, EU mora da krene putem federalizacije. Francuska, Nemačka, Italija i Španija su saglasne da je neophodno promeniti sporazume na kojima počiva EU i da više ne trpe ucene i soliranje istočnoevropskih i skandinavskih država.
Ključne članice EU su rešene da stvari isteraju do kraja jer im je jasno da će se nova prilika za stvaranje federalne EU teško ponoviti.
NE PROPUSTITE
