Posmatram sa strane i smeškam se na neverovatne izjave pojedinih umišljenih likova iz galerije vladajuće srpske političke elite. Vajni ministri, pa i poslanici, daju sebi za pravo da komentarišu šta je najbolje za Srbiju i nekako uvek im kao najbolja opcija ispadne kako je neophodno da uvedemo sankcije Rusiji.
Naravno, ne daju oni te izjave jer su mnogo stručni i zato što se u nešto razumeju, jer gro tih smešnih likova ne zna gde je levo, već to rade po zadatku kako bi vršili pritisak na predsednika Vučića.
Dodatno, uvlače se u zadnjicu zapadnim ambasadorima i pokušavaju da obezbede svoju političku poziciju računajući da će se u podeli karata oko sastavljanja buduće vlade ipak najvećim delom pitati ambasadori.
Otuda, ozaren sam bio kada je Vučić napravio dogovor sa Putinom o isporuci gasa Srbiji, jer time je Vučić poslao nekoliko veoma važnih poruka, a posebno je poruku poslao nitkovima koji smatraju da će ih neka zapadna ambasada održati ili dovesti na neku bitnu političku poziciju. Vučić je tim gestom ponizio stručnjake opšte prakse, jer sve što su govorili o neophodnosti uvođenja sankcija Rusiji palo je u vodu. Njihov pritisak koji su vršili u ime određenih ambasada se raspršio i Vučić im je pokazao koliko su nebitni i da mu je do njihovog mišljenja stalo kao do lanjskog snega.
Više je nego jasno da je dogovorom sa Putinom Vučić jasno stavio do znanja da ne samo što neće uvoditi sankcije Rusiji već, naprotiv, razvijaće političke odnose s Rusijom. Srbija ostaje nepokolebljivo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, jer tako štiti sopstvene interese. Nema tu nikakve iracionalne ljubavi prema Rusiji, niti bilo šta slično. Ima samo držanje do morala i svakako kao najbitnije bitka za naše interese.
Vučić je ukazao svima da Srbija nije ničija prćija i da ne može svaka vrana da je pozoba misleći da je šaka pirinča. Pokazao je da je sposoban da trpi pritiske i da na njegove odluke pritisci ne utiču. Izbacio je na površinu sav mulj iz svojih redova koji se danima unazad zalagao za sankcije prema Rusiji da poput petla u loncu prvi kukuriknu, čime su se u startu diskvalifikovali da budu u narednoj vladi. Možda Vučić još uvek ne zna ko će biti ministri, ali svakako je odavno prelomio ko neće biti. Stručnjaci opšte prakse uveliko mogu da pakuju kofere i da prazne svoje stolove.
Biće tu suza zbog rastanka od toliko dragih fotelja, histeričnih napada i gutanja tableta za smirenje, prelazaka u opozicione redove, optuživanja Vučića kako ne razume koliko greši... No, tu pomoći nema. Oni su bivši i to je u krajnjoj varijanti sjajna vest za Srbiju.
Ne bih da budem prognozer, ali kako stvari stoje, Srbija okreće nešto drugačiji list. Za tako nešto potrebni su i neki novi ljudi. Ovi stručnjaci opšte prakse neka se okupe na travnjaku jedne od njima dragih ambasada i neka zapevaju „Rastajemo se mi“ ili „A sad adio“.
Živela Srbija!
NE PROPUSTITE
