Proteklih dana u centru svetske i evropske javnosti našla se gromoglasno najavljena zvanična poseta Srbiji ruskog spoljnog popečitelja Lavrova Srbiji. I to tri dana pred posetu trećeg stuba naše spoljne politike, nemačkog kancelara Šolca. Za divno čudo, najava nije izazvala oduševljenje ni u redovima najzagriženijih rusodupeljubaca.
Čak su i turborusodupeljupci dokonali da „nije pravi momenat“ za takvu posetu. Jbg, jeste srce u Moskvi, ali stomak i dupe su u Evropi. Poseta je posledično isturena u centar povišene medijske nepažnje. U nedelju se, na qwrz, ispostavilo da posete neće ni biti.
Ja idem korak dalje i tvrdim da Lavrov nije ni imao nameru da dođe. Osim ako se uzdao u čudo. Nadležne ruske službe su morale znati da je Srbija okružena zemljama koje su ruskim avionima zabranile let i da nijedna od tih zemalja zabranu neće povući.
Postavlja se pitanje zašto je onda Lavrov najavio da će doleteti kad je znao da neće doleteti. Eh, zašto? Zato što je najavom i nagađanjima ‘oće leti, neće leti postigao isti - možda i veći - efekat nego da je doleteo, što je u diplomatskom smislu pravi bingo - ubijanje dveju muva jednim udarcem koji nije ni zadat.
Jedna muva je bila za unutrašnju upotrebu, pokazala je ruskoj javnosti licemerje EU i NATO, koji sprečavaju da goloruki Lavrov doleti u posetu prijateljskoj zemlji. Zapadnoj javnosti, naravno, puca qwrz zbog toga. Ali njoj to nije ni namenjeno. Druga, važnija muva je ukazivanje Zapadu na dezorijentisanost i neodlučnost nesuđene zemlje domaćina.
Tako se to i inače radi u ozbiljnim diplomatijama, mada ruska u poslednje vreme sve više liči na našu. Bacaju se dimne bombe, spuštaju se dimne zavese, što je ipak bolje od kasetnih bombi i gvozdene zavese. Pogotovo od sarmata.
Naći se u centru pažnje, to je vlažni san legiona političara, glumaca, estradnih umetnika, starleta, blogera i tviteraša - centar pažnje, fakat, donosi mnoge benefite - ali je za male i siromašne zemlje prava noćna mora. Kad takve zemlje dospeju u fokus svetske pažnje, to znači da je neki težak pičvajz u pitanju. Stvar se komplikuje ako pičvajz-zemlje, nakon što se pičvajzi završe, prelešne manijom veličine - kompenzacijom za kompleks manje vrednosti - ponovo požele da budu u centru svetske pažnje.
U ovom slučaju, Srbija nije pokazala političku volju da se nađe u centru pažnje - Lavrov se garant samopozvao, a Beograd nije mogao da mu kaže „ne“ - kako god, Srbija se ponovo snašla u centru belosvetske pažnje. A je li to pogoršalo našu poziciju? Ma jok. U Srbiji se gotovo ništa ne može popraviti, ali se zauzvrat ništa bitno ne može ni pogoršati.
Lavrovljev nedolazak - ma koliko sračunat - ipak je bio povod za onaj kosmički Rogozin pripreti odmazdom. „Sarmati neće tražiti dozvolu za prelet“, blagoizjavio je napušavajući Rumune, Makedonce i Crnogorce. Interesantna stvar: rečeni Rogozin liči kao jaje jajetu na Dragomira „bucko lazmisla“ Anđelkovića.
NE PROPUSTITE
