Veoma je nezgodno bilo šta pisati kada se čitav svet pretvara u pozornicu gde su glavni glumci apsolutno iracionalni. Svet u kome ne postoji racionalno sagledavanje situacije, već je sve navijački, bez želje za kompromisom i kada zavađene strane ne žele jedna drugu da čuju, već isključivo žele jedna drugu da pokopaju i pobede.
Kome danas reći, a da vas shvati, kada saopštite da ne želite da učestvujete u sukobima velikih i zaraćenih, kada veliki i zaraćeni ne prihvataju da nisi sa njima. Svet su pretvorili u razmišljanje - ako nisi sa nama, onda si protiv nas.
Sveprisutna iracionalnost zahvata i našu zemlju. Sve su izraženije političke snage koje ne žele normalno rasuđivanje, već žele da se uz nekog svrstamo. Smatraš se izdajnikom ako balansiraš i ako pokušavaš da spaseš što se spasti može. Ludilo je zahvatilo ljude do te mere da se bez ikakve odgovornosti iznose koještarije ne razmišljajući o posledicama. Kao da nikog ne zanima hoćemo li sutra imati brašna, gasa, investicija, platu.
Baš iz ovih razloga plašim se za Srbiju. Plašim se da će iracionalnost odneti prevagu, jer ona dominira u čitavom svetu, pa kada je već tako, zašto ne bi prevladala i kod nas. Iracionalan svet očas posla propagandom i demagogijom koja je pitka za šire mase preokrene situaciju u svoju korist. Kako se rat bude širio, tako će racionalni stavovi sve više odlaziti u zaborav, odnosno, ljudi koji ih zagovaraju počeće da izbegavaju javno da ih iznose jer će od iracionalnih ljudi biti naruženi. Niko neće želeti da sebe dovodi u neprijatne situacije, jer će iracionalni biti isuviše glasni.
Onog momenta kada racionalni zaćute, sve odlazi u ponor. Evropa danas trpi nesagledive posledice zbog iracionalnih lidera koji predvode evropske zemlje. Po cenu da im se narod smrzava, da dođe do nestašice hrane, energenata, enormne inflacije, oni izražavaju spremnost da se konfrontiraju sa Rusijom sve zarad zaštite nekih iracionalnih vrednosti koje su zacementirali. Braniti nešto što je iracionalno, samo po sebi je suludo, ali evropski lideri se danas ponašaju kao slon u staklarskoj radnji i sve nas vuku u kanal.
U Srbiji su njihovi protagonosti sve veće galamdžije. S druge strane, ruska strana smatra da bi njena vojska trebalo da izbije na granice sa Evropom, po cenu da sve druge nezavisne države pokori. Takođe, u Srbiji ima sve više zagovornika ove ruske ideje i kao da jedva čekaju Ruse u Kladovu da dočekaju. Teško je u takvoj situaciji biti normalan. Teško je danas biti Vučić u balkanskim geopolitičkim gibanjima.
Nemam želju da se bilo kome dodvoravam sa stavovima, niti da se nekom dopadnem. Imam samo želju da podstaknem narod na racionalno sagledavanje situacije. Koliko god nam se ona možda ne dopadne, koliko god da smo srcem za jednu ili drugu stranu, jedini način da spasemo ono što se spasti može jeste da sagledamo šta su naši interesi u odnosima sa zaraćenim stranama i da radimo ovo što danas Vučić radi.
Sve drugo je put u ambis. Sve drugo je avanturizam u koji ako se upustimo, odlazimo u bestraga. Plašim se da sve više klizimo ka njemu, jer se racionalnost gubi, a iracionalnost sve više u narodu prevladava. Želja da se svrstamo na neku od strana polako nas dovodi do unutrašnjih sukoba koji će svakako od zaraćenih strana biti podstaknuti.
Poslednji je čas da se uzmemo u pamet, dragi prijatelji.
NE PROPUSTITE
