Predsednik Estonije Alar Karns je, na zahtev premijerke Kaje Kalas, 3. juna razrešio sedam ministara iz partije Centar. Time je okončana koalicija između liberalne Reformske partije i levih populista, partije Centar. Ova koalicija formirana je u januaru 2021, nakon što se urušila koalicija između Centra, desnog ISAMAA i ultradesne stranke EKRE, a sve zbog povezanosti Centra sa korupcionaškim skandalom vezanim za građevinski projekat u Talinu.
Inače, u protekle tri decenije, od raspada SSSR i nezavisnosti Estonije, reformisti i Centar smenjivali su se na vlasti.
Prva žena na mestu premijera u istoriji Estonije pokušaće da sastavi novu koaliciju s konzervativnom strankom ISAMAA i socijaldemokratama. Posle redovnih izbora 2019, u skupštini koja broji 101 mesto reformisti imaju 34, Centar 26, EKRE 19, ISAMAA 12 i socijaldemokrate 10 poslaničkih mesta. U slučaju da razgovori ne urode plodom, priliku da formira vladu imaće lider Centra i bivši premijer Juri Ratas. Ako i ti pregovori propadnu, Estonci će ići na vanredne izbore.
Do kolapsa vlade u Talinu došlo je, između ostalog, zbog većeg bezbednosnog interesovanja za tri baltičke zemlje uoči Samita NATO, koji će se održati krajem meseca u Madridu, a gde će se raspravljati o jačanju istočnog krila Alijanse. Od početka ruske agresije na Ukrajinu, primera radi, Velika Britanija je duplirala broj svojih vojnika u Estoniji.
Raspad vladajuće koalicije bio je evidentan već neko vreme. Višemesečne tenzije i neslaganja na relaciji reformisti-Centar dostigle su vrhunac 1. juna, kada su krajnje desni populisti iz stranke EKRE, zajedno sa Centrom, glasali protiv vladinog predloga zakona o predškolskom obrazovanju na estonskom jeziku. To je bila kap koja je prelila čašu i primorala premijerku Kalas da zatraži smenu ministara iz Centra i time raskine koaliciju.
Za Kalas je estonski jezik od vitalnog značaja za obezbeđivanje budućnosti estonskog naroda. „U sadašnjem trenutku, više nego ikad, Estoniji je potrebna funkcionalna vlada zasnovana na zajedničkim vrednostima. Bezbednosna situacija u Evropi mi ne daje nikakvu priliku da nastavim saradnju s partijom Centra, koja nije u stanju da stavi interese Estonije iznad interesa partije i njenih različitih krila“, izjavila je Kalas.
Troškovi života u Estoniji rastu i ova zemlja se suočava s najvećom stopom inflacije u EU. Juri Ratas, predsednik partije Centra i predsednik parlamenta, ocenio je ovakvu odluku kao neshvatljivu, rekavši da ona mora biti osmišljena da skrene pažnju s problema koji utiču na estonsko društvo.
Vlada Estonije podržala je uvođenje strogih sankcija EU protiv Moskve, a Kalas je postala jedna od najglasnijih među zapadnim liderima koji zahtevaju da Evropa i SAD moraju učiniti više da vojno i putem sankcija poraze Rusiju.
Tokom ukrajinske krize, zbog čvrstog stava protiv Rusije, podrška reformistima je porasla i iznosi oko 35%, dok je podrška Centru opala i kreće se oko 18%. Gubitak poverenja dolazi, između ostalog, i zbog nekadašnjih tesnih veza Centra sa strankom Jedinstvena Rusija.
U Estoniji provejava strah zbog pokušaja Moskve da destabilizuje ovu susednu državu. Istovremeno, pojedine političke snage, koje zastupaju interese Kremlja, mogle bi se naći na vlasti.
NE PROPUSTITE
