Valjda je svakom ko je makar jednom zavirio u bioskop jasno da je gornji naslov srpska varijanta naslova filma „Big Lebowski“, prilagođen „našim posebnostima“, naročito temi naše današnje kolumne - sklonosti lebu bez motike, do koga je najlakše doći profesionalnim bavljenjem politikom.
Glavni junak naše današnje kolumne - umal, grešna mi duša, ne napisah filma - tj, Big Lezilebowski, jeste JexS Tadić, koga prekjuče savatah u još jednom pokušaju da - bez po muke, u 100 lekcija - pronađe mala vrata kroz koja bi se vratio u zvezdane visine Prezidencijalnog konaka i restaurirao Carstvije Jego.
Da ne bude zabune, lično nemam ništa protiv JexS-ovog povratka na vlast, kao što - iz razloga koje ću navesti - nemam ništa ni protiv bilo čijeg dolaska na vlast, bez obzira na to da li mi se data vlast sviđa ili ne sviđa. Napred pomenuti razlozi su sledeći, više puta sam ih ovde ponavljao: na vlast se možete uspentrati ili 1) osvajanjem većine glasova na kakvim-takvim izborima, ili 2) nasilnim svrgavanjem postojeće vlasti. Trećeg puta nema - stubovi spoljne politike tu nisu od pomoći - nikada ga nije bilo, nikad ga neće biti. Tačka. Znak uzvika!
Uprkos tome što se u „Crvenom kartonu“ - a i šire - JexS saglasio sa smatranjima moje neznatnosti da se (po svemu sudeći ireverzibilno) narušena (vazda klimava) ravnoteža konzervativnih i liberalnih politika u Srbiji može uspostaviti samo formatizovanjem diska, reinstalacijom i restartom Demokratske stranke - tj. njenim vraćanjem na fabrička podešavanja, pa tek onda (eventualnim) vraćanjem na vlast - JexS, kao i mnogo njegovi bivši partijski drugovi i kadrovi (koji ne rešavaju ništa), misli da se na vlast može ponovo doći džaba krečenjem i pljuvanjem pod Visoki Prozor.
Vlaškomagijski posmatrano, JexS-ova računica je besprekorna. Ako se Vučić - konta JexS - uspentrao na vlast preuzimanjem moje političke agende, ja ću se vratiti na vlast tako što ću preuzeti njegovu agendu i onda kao Haso iz vica ukloniti dasku i pritisnuti gas. I evo ga, pritiska gas. I to - gde? U Boston heraldu. (Politika, naravno, prenosi od slova do slova.)
Kaže JexS da je rat u „Ukrajini ogolio nedoslednost Zapada“. Krv ti jebem, šta drugo reći. Žali se, nadalje, JexS da se Zapad založio za suverenitet Ukrajine, a da ga je boleo qwrz za suverenitet Srbije, u najmanju ruku isto onoliko koliko ga boli qwrz šta Tadić misli o njemu.
Moglo bi se lako desiti da umesto restartovanja DS ubrzo dođe do fuzije JexS-ovi socijaldemokrata, Guzijanovih isprdaka i novodeesesovskih talibana, jer su ujedinjeni u namernom političkom slepilu za stvarnost i vidovitosti za (pokušaj) uvlačenja u narodno dupe. Napraviti se lud i ne videti da Ukrajina, pre nego što je Zapad podržao njen suverenitet, nije celih deset godina žarila, palila i razbijala po regionu, znači samo jedno: lud će jebati zbunjenog.
NE PROPUSTITE
