Na Petrovaradinskoj tvrđavi će 14. i 15. jula, u organizaciji regionalne Akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Srbije i Centra za građansko obrazovanje (CGO) iz Crne Gore, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB), biti održan treći u nizu plenuma koji imaju za cilj da okupe građanske i progresivne snage u regionu.
Nakon podgoričkog i zagrebačkog plenuma, Novi Sad će ugostiti više od pedeset državnika, vrsnih stručnjaka, zvaničnika zemalja regiona, istaknutih pojedinaca, aktivista, reditelja, pisaca, istoričara i boraca za demokratiju. Paneli u Zagrebu i Podgorici su bili organizovani shodno temama i potrebama društava u tim državama, ali i aktuelnostima i pojavama koje su predstavljale ili predstavljaju prepreke za demokratizaciju društava regiona, njihovo suočavanje s prošlošću, pomirenje i borbu s desnim ekstremizmom koji preti dobrosusedskim odnosima i evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. S tim u vezi, u Podgorici se kritički razgovaralo o opasnosti velikodržavnih projekata i pritisaka na Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, o evropskim integracijama Crne Gore i odolevanju ruskom uticaju koji ide preko Srbije. Na plenumu u Zagrebu bila je izražena kritika spoljne politike Hrvatske prema Bosni i Hercegovini i mešanje u unutrašnja pitanja BiH, kao i nuđenje rešenja kroz zaključak novosadskog plenuma u pet tačaka za BiH, koji je zaokupio pažnju regionalnih medija i donosilaca odluka u državama EU poput nemačkog Bundestaga.
U Novom Sadu, plenum zahteva drugačiji pristup i akcenat, s obzirom na stanje u kom se Srbija nalazi kao najveća država u regionu s najvećim problemima demokratizacije sopstvenog društva. Srbija je država koja se nije opredelila da sledi evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku po pitanju sankcija Rusiji i ruske agresije na Ukrajinu. Takođe, to je zemlja kojoj evropske integracije više nisu prioritet i gde vlada hibridni režim.
Suočavanje s prošlošću je zabranjena tema u Srbiji i prethodnih decenija se radilo mnogo da se revizijom istorije i istorijskih činjenica, kao i promocija narativa koji zatire svaku samokritiku ili sagledavanje teških grešaka i zločina koje je pravio Miloševićev režim devedesetih godina 20. veka. Zato je potrebno podržavati uporno vraćanje na istorijske činjenice koje su nepobitne, a koje govore o odgovornosti za krvavi raspad Jugoslavije, koji se u javnom diskursu još nije završio. Da li će se završiti ikada?
Kao posledica takve revizionističke politike, u poslednjih nekoliko godina u Srbiji je na delu otvorena stigmatizacija žrtava ratova devedesetih, dok se ratni zločinci glorifikuju i svakodnevno zauzimaju javni prostor u Srbiji, umesto da se da glas žrtvama. Pomirenje kao proces je zaustavljeno jer je zabranjeno svako suočavanje s prošlošću.
Zato i promovišemo suočavanje s prošlošću kroz kulturu sećanja i kroz umetnost. Film, pozorište, javne rasprave (plenumi) svakako su načini da se prekinuti proces nastavi. Skretanje pažnje na te goruće probleme u srpskom društvu preko kulture i umetnosti je mnogo teže zaustaviti i zaobići. Zato Novosadski plenum, upravo kroz kulturu i umetnost, pokušava da nastavi proces suočavanja s prošlošću i pomirenja.
