Nekada su srpske zemlje bile tamo gde srpski grobovi, od pre nekog vremena srpske zemlje su tamo gde su srpske lične karte i registarske tablice. Zbog kojih u svetu nedelju umalo ne izbi četvrti balkanski rat, koji bi rezultirao novim srpskim grobovima.
Da li su se zaraćene strane uzdržale u poslednji čas? Ne. Krvoproliće je u poslednji čas sprečio šumar iz vica, ovoga puta prerušen u Žozepa Borelja i američku ambasadu u Prištini, koji su diplomatskom tehnikom poznatom kao armtwisting ubedili Prištinu da primenu - iliti srpski implementaciju - zakona o l. k.-ima i registarskim tablicama odloži za mesec dana. Dakle, pauza. Cinik bi rekao - vidimo se u sledećem balkanskom ratu.
Da sam naplatio jednu petinu mojih decenijskih džaba krečenja, bio bih najbogatiji čovek u Srbiji. Svejedno, još jednom ću džaba okrečiti i Visokom Mestu dati besplatan savet da razmotri mehanizme kojim je grčkokiparska strana - čija je teritorijalna trauma mnogo veća od naše - uspela da smiri ostrvske napetosti i da na kraju, na poslednjem referendumu o ujedinjenju, postigne da turskokiparska strana glasa za ponovno ujedinjenje. Grčka strana je glasala protiv. Čeka povoljniji aranžman.
Silom ništa ne bi postigli. Evo računice. Avioni grčkog RV mogu da dolete do Kipra, ali nemaju benzina da se vrate, a na teritoriji Severnog Kipra stoji moćna vojska naše prijateljice, bivše zavojevačice, Turske. Avioni RV Srbije imaju dovoljno benzina da odlete na Kosovo i da se vrate, samo je veliko pitanje da li bi imali gde da se vrate.
I vrapci pod strehama generalštabova vide da Rusija daje sve od sebe - decenijama je u to ulagala, a i belosvetske okolnosti joj idu naruku - da napravi još jedan ratni pičvajz u Evropi. U toj stvari joj se u strateškom smislu nema šta prigovoriti - navraća vodu na svoju vodenicu - ali valjalo bi triput razmisliti kakva je naša računica u vađenju trnja iz ruske mindže.
Rusija je Rusija. U najgorem slučaju može joj se dogoditi da se vrati na predratna fabrička podešavanja, što uopšte ne mora biti slučaj sa nama sinjim kukavcima koji nikad nismo imali ni posleratna podešavanja. Nemojmo se zavaraviti. Stvar je dodatno komplikovana činjenicom - koju takođe vidi svako ko hoće da vidi - da i na suprotnoj, zapadnoj strani ima podosta tzv. jastrebova koji jedva čekaju da na Kosovu izbije pičvajz, pa da krenu u konačni obračun.
Nemojmo zaboraviti ni da smo Kosovo oslobodili tek nakon što su ondašnje velike sile odlučile da Osmansko carstvo proteraju iz Evrope pa su to - da ne bi dizale dupe i izlagale se trošku - učinile tako što su na rat nahuškale Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku i troškove svog projekta platile srpskim, bugarskim, rumunskim i grčkim grobovima.
Da li su posle Srbi, Rumuni, Bugari i Grci živeli dugo, slobodno i srećno? Ma jok. Samo što su najurili osmanlije iz Evrope, međusobno su se popičkali oko osvojenih teritorija, da bi ih na kraju, posle podosta pičvajza, armtwistingom „pomirili“ oni koji su ih na rat i nahuškali. Šta reko onaj mudri čovek: „Ko ne izvuče pouke iz istorije, moraće da je ponovi“.
NE PROPUSTITE
