Da bih potvrdio osnovanu sumnju, tu, nedavno, upitao sam odličnog poznavaoca književnosti - čovek ima i titulu „dr“, ali je krije ko guja noge, vi sami dokonajte zašto - šta on misli šta bi bilo da Dostojevski, recimo, nije napisao „Zločin i kaznu“, a da je neki književni poletarac pretprošle godine potegao pa napisao od reči do reči isti roman.
Pitanje je bilo: kakva bi bila recepcija „Zločina i kazne“ XXI veka? Kakva crna recepcija, odgovorio je Dr, niko mu ne bi ni objavio roman. Bila bi to promašena investicija. Evo zašto - zato što modernu književnu publiku problemi, psihologija i moralne dileme (donekle) interesuju samo ako su smešteni u kontekst nekog davnog vremena.
Doktor je hteo da kaže da se u vremenu kolektivne društvenomrežne psihologije masa i odsustva bilo kakvih moralnih dilema (i skrupula), priče o dubinskoj psihologiji i moralnim dilemama mogu čitati samo kao istorija psiholoških nedoumica i moralnih dilema.
Ukoliko bi neki savremenik, nastavio je Dr, napisao doslovno isti roman koji je napisao Dostojevski, urednici bi, ako bi i stigli dalje od 35. strane, zaključili da kenja, laže i masti i glatko odbili rukopis. I bili bi u pravu. Dostojevski XXI veka bi vaistinu kenjao, lagao i mastio.
Na moje potpitanje šta bi bilo da Dostojevski XXI napravi remake „Zločina i kazne“, npr. obrne stvar, pa napiše da je baba ubila studenta, ukrala mu stipendiju i opljačkanim parama platila žigola da joj ga - na užasavanje Nikanora i Boška Obradovića - surdukne u dupe, Dr je rekao da bi to možda bio must read.
Neka nam ovo književnoistorijsko razglabanje posluži kao uvod u razglabanja o anahronizmu srpske društvene i političke psihologije. Iako je od (lošeg) uobličavanja te psihologije proteklo više od 150 godina, iako je nastupilo vreme u kome babe ubijaju studente, srpske političke i mejnstrim elite još uvek (figurativno) ispredaju priču o studentu koji ubija babu, pa se posle pokaje, pa spasava prostitutku.
Nevolja je što političke i parakulturne elite nemaju urednika, pa njihovi uradci imaju odličnu prođu. Ta prođa pomenutim elitama donosi solidan profit, ali narodu - koji nikako da izvrši tranziciju građana - i te kako škodi. Priča - i politika napravljena na toj priči - da smo mi, Srbi, dobri, patrijarhalni, pravoslavni narod nije, kako smo pokazali u onomđanjoj kolumni, pila vodu ni u Kodžino vreme, a tek je ne pije u ovo vreme sveopšteg rasula, u kome starci Zosime pozivaju na ubistva.
Kao što u Miloševo vreme nismo bili bolji, ali ni gori od ostalih evropskih naroda - samo smo se tradicionalno lošije snalazili - tako ni danas nismo ni gori ni bolji od drugih, s tim što na silu Boga hoćemo da budemo bolji. A ima li boljeg načina da nepravoslavnom svetu pokažemo koliko smo dobri, pravoslavni, čedni i moralni, od sabornog protivljenja gej paradi i pretnjama ubistvom ukoliko se ta, ustavom i zakonima države Srbije dozvoljena parada, ipak održi. Ovim svečano zatvaramo manifestaciju Dani dupeta i mišljenja dupetom.
NE PROPUSTITE
