Ako bi državi Srbiji i pošlo za rukom da se odvoji od crkve - što je za sada nemoguća misija - još bi nemogućija misija bila odvajanje države Srbije od „spoljnih saradnika“, tj. neformalnih grupa i pojedinaca bez političkog ili bio kakvog drugog legitimiteta, koji državnicima uz određenu naknadu u kešu ili naturi zanose muda sve dok joj ih na kraju ne otkinu.
Tu pre svega mislim na „huligane“, „navijače“ i razna „patriotska udruženja“, ali i na gomilu volontera, privatnih lica, koje država Srbija tradicionalno koristi da bi javnosti saopštila poruke koje joj je blam da pošalje sa „zvaničnog mesta“ ili da bi stvorila „tenzije“ koje državi ne priliči da stvara ili - što je najpogubnije za državu - da bi izvrdala zakone koje je sama donela, ali koje zbog zasenjivanja prostote i uvlačenja u dupe biračkog tela okleva da primeni.
Za razliku od crkava kojima je u opisu radnog mesta da popreko gledaju na homoseksualnost - mada su krajnje blagonaklone prema homoseksualcima i pedofilima u svojim redovnim sastavima - iole moderne države bi morale da budu odvojene i od seksualnosti (svih boja). Jer, pazite, kad se seksualnost umeša u državna posla, lako se dođe u situaciju da, kao u slučaju ovde pominjanog Heliogabala, visinu položaja u institucijama sistema određuje veličina qwrza.
Dosta ćeranja komendije. Gvozdeno pravilo je sledeće: ako zbog sitnog ćara zaobiđeš zakon, zakon te, pre ili kasnije, sačeka na krivini. Teofil Pančić je u subotnjoj kolumni u Danasu podsetio da se Carstvije JexS-ovo strmopizdilo upravo zbog neodržavanja Gej parade, inače neodržane iz istih razloga - država „ne može da garantuje bezbednost“ - zbog kojih ni ovogodišnje neće biti. Teofil kontrolu nad „nekontrolisanim elementima“ koji se pripisuje tadašnjoj „radikalskoj i postradikalskoj opoziciji“, što je tačno, ali je isto tako tačno da ni jexsovci nisu bili imuni od očijukanja sa „elementima“. Umiljati „elementi“ dve ovce sisaju, kužite, stari moji.
Da ne bih ponovo pisao ono što sam tom zgodom pisao, poslužiću se tehnikom copy-paste. „Neko će se možda setiti“, piše Teofil, „da je Basara, sa ovog istog mesta (u Danasu), tada upozoravao da je besmisleno da se država koja nije u stanju da ostvari puni suverenitet u dve-tri ulice u glavnom gradu i da ga održi sat-dva, zanosi fantazijama o suverenitetu na Kosovu ili ko zna gde. Jer te države zapravo i nema. U najmanju ruku, nema vlasti: ona je već u transferu na neku drugu stranu. Nije preterano reći da su Tadić i društvo izgubili vlast onog trenutka kad su pokazali da nisu u stanju da tu vlast zaista drže i zadrže, čak ni pod prozorima svojih kancelarija.“
Tačno. Gubitak vlasti je bio momentalan, s tim što je SNS sledeće dve i po godine mic po mic preuzimao vlast; uspentravanje na vlast nije momentalno. Trenutna situacija je slična, a: Ima sličnosti, ali ima i razlika. Ovoga puta kontrolu nad nekontrolisanim elementima ne drži opozicija, tj. Đido, Dildo i Guzijan, nego vlast. Ali ne naša.
NE PROPUSTITE
