Jedan je ovovremeni popularni kolumnista napisao da između politike i seksa nema razlike: zavrću ti uši, kaže, i još te teraju da uživaš i vičeš: „To mi radi, to!“
Znamo čoveka, bio je član dva pokreta i jedne stranke, pa njegovo iskustvo u politici nije sporno. Što se seksa tiče, po prirodi stvari može mu se samo verovati na reč. Ono, jeste da seksa ima raznog, ima i bez zavrtanja ušiju, ali ako ima ko voli... I da ne idemo u detalje, jer kolumnista u svojim razmatranjima dalje dolazi do štapa i šargarepe (u politici, naravno!).
Zašto ovakav uvod?
Zato što je takva politika - prinude i mamca - predvidiva. Ofucala se. Na štap smo oguglali, a šargarepe nam je pun... kofer.
Igrači su prešli na novi nivo igrice: kamen u glavu!
Ali ovo je kratak tekst i kolumna bez pretenzija da nas jednom uvede u svet upravnih odbora i diplomatskih položaja. Mi ćemo se danas baviti tek kolateralnom štetom takvih globalnih kretanja. Drugi, rečitiji i jači bacaju kamenje, mi gledamo šta se dešava kad je kamen podignut...
A dešava se ovo: bube i crvi koji su godinama ni od koga ometani živeli u memli i mraku, sad kad su se iznenada obreli na danjem svetlu, uzmuvali su se, digli svoje glavice, raspuzali se i na istok i na zapad... a neki završili u dokumentarcu „Srbija: znaci rata“ u produkciji Raša tudeja, kojim se Srbija poziva da vrati Kosovo kao Rusija Krim - invazijom.
Ispostavilo se, recimo, da nije tačno da je Miša Vacić pustio bradu koju neće brijati dok Kosovo opet ne bude srpsko, kao što se pričalo. Jok! Nekad se govorilo da se Beograd brani u Kninu, a sad se Kosovo brani u Beogradu. Nema geografije, ali ima logike: zar ne kaže narodna mudrost da jezik može gore poseći nego mač? A tek jedno gostovanje u TV studiju? To je masakr! Kosovska bitka 2.0!
Ili narodne patrole... I oni baštine svu mudrost naših predaka: prilika čini junaka! Lako je biti heroj kad si u Termopilima, na Kosovu ravnom, na Kajmakčalanu... Budi ti, brajko, hrabar u Picinom parku. Na svakoj klupi najmanje po dva migranta umotana u ćebad, ne znaš jezik, ne možeš da im pročitaš misli. Neoprezni i nedovoljno svesni građani prolaze pored njih bez osvrtanja, ali patroldžije u park pored beogradske autobuske stanice ne ulaze ako ih je manje od četvorice. Kad počne rat na Kosovu, oni će nam hrabro čuvati leđa.
I, uopšte, znanje stranih jezika je korisna stvar. U prilog tome citiraćemo i ovu mudrost: Čovek vredi onoliko koliko stranih jezika zna!
Istina, za narod koji je iznedrio govori srpski da te ceo svet razume, ona je stigla prevedena sa francuskog, ali nije da nismo imali poliglote. Poslednji čuvar njihove vatre je Dragan Šormaz.
Čovek na osamnaest jezika članica NATO ume da kaže: „Dobro došli!“, „Koliko je sati kod vas?“, „Ona žena je ruski špijun“, „Kad leže uplata?“ i još nekoliko fraza neophodnih u svakodnevnom životu i davanje izjava „nezavisnim medijima“.
On im je kao takav legao - da završimo s narodnim izrekama za danas - kao budali šamar, da odgovore ruskom filmu. A ne to što je politički stasavao kod Koštunice...
A mi? Pamet u glavu i ne podižite kamenje!
N. N.
NE PROPUSTITE
