Gvozdeno pravilo je sledeće: kad god mi dodija da pišem o drekavcima, proplakalim ikonama, teladima sa dve glave i gušterima u pivskim flašama, ja odem na odmor, a koliko sutra počnu teški pičvajzi. Zašto me to uznemirava? Kako zašto? Propadaju teme.
Ni ovoj odmor nije bilo izuzetak od gvozdenog pravila. U raskošnoj ponudi gomile međunarodnih sranja - koja su domaća sranja odgurnula u zapećak - ubedljivo prvo mesto zauzima eskalacija rata u Ukrajini, mobilizacija u Rusiji, referendumizacija Donjecka i Luganska i pretnja da će - ako referendum uspe (smeh vrabaca iz offa) - novoruske teritorije biti branjene nuklearnim oružjem.
Naivčine bi rekle da je rat u Krajini doveo svet u ćorsokak, ali naivčine po običaju nisu u pravu - svet je odavno u ćorsokaku, a rat u Ukrajini ga - u granicama svojih mogućnosti - raspliće, što uopšte ne znači da će ga rasplesti. Lako se može dogoditi da svet odleti u 3LPM. Ne mislim tu, bar ne na prvom mestu, na nuklearni rat. Postoji i jedna mnogo više instanca koja odlučuje o roku trajanja svijeta i vijeka.
Nije samo svet u ćorsokaku. U ćorsokaku je i Putin, a u širem smislu i cela Rusija. Ni Putin - a ni ogromna većina Rusa - naprosto si ne smeju priuštiti da izgube ovaj rat. Izgube li ga - Rusija se trenutno pretvara u zemlju trećeg sveta, gubi svaki ugled (već ga je u stvari izgubila) i svaki autoritet, što je apsolutno neprihvatljivo za hipertrofirano častoljublje Rusa.
Stvar se komplikuje. NATO & Co su takođe podjednako rešeni da Rusiji ne dopuste da pobedi. Osnovano, naime, sumnjaju da bi - ukoliko pobedi i pokori Ukrajinu - Rusija poželela da nastavi da pobeđuje i pokorava. Putinu, fakat, treba verovati kad kaže da ne blefira i da će, ako zagusti, posegnuti za nuklearnim oružjem. Ali isto tako ne treba ni trenutka sumnjati da će, ako zatreba, NATO & Co žestoko uzvratiti, možda čak i povući prvi.
Lažni mit o superiornosti pravoslavne slovenske rase nad trulim zapadnjacima, mlakonjama i ženskim polnim organima Srbiji se nekoliko puta žestoko olupao u glavu, a mogao bi se olupati i Rusiji, koja je u toj stvari doskora bila neuporedivo racionalnija od Srbije.
Bilo kako bilo, ako svet i ne završi u oblaku prašine, ako se rat u dogledno vreme i završi, ako se i nađe neki izlaz iz ćorsokaka, postratni svet će biti mnogo mračnije mesto nego što je prethodno bio, a i tada je bio poprilično mračan.
Kakav bi taj svet (možda) mogao biti, o tome se možete obavestiti ponovnim gledanjem vrlo poučnih filmova „Terminator“ ili „Pobesneli Maks“. Dakle, sve manje (sve lošije) hrane, sve manje benzina, sve manje svega, sve više ratova, ali ovoga puta ne za proširenje granica, nego za koru bajatog hleba i čašu vode.
Za kraj - šta kažem, kolika je verovatnoća da će progovoriti atomsko oružje? Velika! A kako znam. Istorija me poučava.. Nije naime tokom bogate istorije ratovanja nijednom zabeleženo da je neko oružje upotrebljeno samo dva puta. A mi - đe smo mi tune? Šta će biti s nama? Kako šta?! Pobedićemo u ratu, pa izgubiti u miru.
NE PROPUSTITE
