Otkad sam - nakon jednog gostovanja pred prošlu Novu godinu na RTS, u kojem sam „nacrtao“ ovo što se sada dešava u Ukrajini i „nacrtao“ uopšte kakva će nam biti ova 2022. godina - izašao na glas kao čovek koji dobro predviđa međunarodna zbivanja, ljudi s kojima se srećem me pitaju da li će sada izbiti treći svetski rat.
Pitanje o trećem svetskom ratu je poput pitanja o tome koja vam je omiljena pesma grupe koja ima „30 omiljenih pesama“ ili koji vam je omiljeni klasični kompozitor. Dakle, na to pitanje se ne može odgovoriti jednostavno nekim prostim „da“ ili „ne“, jer ako se ozbiljno bavite međunarodnim odnosima, kao i ako ozbiljno slušate muziku ili pak i sami muzicirate, znate da je veoma trivijalan koncept „omiljene pesme“.
Narodski rečeno, na složena pitanja se ne može odgovoriti jednostavno, jer nas je upravo takav način razmišljanja i doveo tu gde jesmo danas u svetu, kada se znatan deo svetskog (a bogami i našeg) javnog mnjenja svrstava na jednu ili drugu sukobljenu stranu u Ukrajini. Za jedne je ovo oslobodilački rat koji vodi nejaka Ukrajina protiv nemilosrdnog ruskog medveda, za druge je ovo herojski podvig ponosite Rusije protiv nepravednog globalnog poretka čija je Ukrajina lutka.
Međutim, stvari nisu tako jednostavne i rat u Ukrajini nije pao s neba. Njemu je prethodilo prestrojavanje velikih sila, posebno vidljivo nakon globalne finansijske krize iz 2007/08, kada je globalni kolač postao vidljivo manji, a na svetu ostalo isto, ako ne i više, gladnih usta.
U takvoj situaciji je svako prirodno krenuo da prvo spasava sam sebe, te smo tako iz sveta liberalne idile i saradnje ušli u „vrli novi svet“ surove geopolitike. Od globalne finansijske krize od pre deceniju i po imamo niz epizoda koje su malo-pomalo drmale obrise sveta kakav smo poznavali od Drugog svetskog rata.
„Arapska proleća“ na Bliskom istoku i „mali svetski rat“ oko Sirije s početka prethodne decenije prerasli su u najpre zatomljeno nadgornjavanje svetskih sila oko Ukrajine od 2014, što je rezultiralo ruskim ulaskom na Krim, da bi ove godine sile potpuno skinule rukavice i prešle u potpuno otvoreni konflikt čiji je Ukrajina poslednja trenutna, ali ne nužno i zadnja epizoda.
Živimo zapravo u vremenu novog globalnog „tridesetogodišnjeg rata“, koji je počeo upravo sa opisanim zbivanjima s početka prethodne decenije na Bliskom istoku, dok smo sada sa otvorenim konfliktom u Ukrajini ušli u drugu deceniju ovog novog „tridesetogodišnjeg rata“.
Prvi „tridesetogodišnji rat“ se vodio u 17. veku (1618-1648) i iz njega je nastala moderna Evropa i moderni međunarodni sistem. Drugi „tridesetogodišnji rat“ je, po mišljenju retkog mastermajnda svetskih zbivanja - Henrija Kisindžera - bio od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata (1914-1945, sa međuratnom pauzom). Treći globalni „tridesetogodišnji rat“ živimo upravo u naše vreme.
Šta nas u njemu čeka, čitajte svakog utorka ovde u Kuriru, u ovoj kolumni, u kojoj će njen autor podeliti s javnošću deo onoga o tome šta se zapravo dešava, s onu stranu svih bajki o dobru i zlu, mračnoj i svetloj strani.
(Autor je predsednik Foruma za strateške studije (FORST))
