Svet koji je mnogo više zaokupljen Svetskim prvenstvom u fudbalu, usponima i padovima nacionalnih reprezentacija, sisama i dupetima stadionskih sponzoruša, nego ratom u Ukrajini zaslužuje sve što će ga snaći i što ga (polako) već snalazi.
Posle početnog šoka i uspaničenosti mogućnošću nuklearnog sukoba (koja uopšte nije prošla), ratom u Ukrajini se - ako ne računamo zaraćene strane - bave uglavnom profesionalni „navijači“ i proroci pobede jedne ili druge strane. Glavne svetske brige u vezi sa ukrajinskim ratom su „đe smo mi (i đe ćemo biti) tune“, cene brašna, zejtina, nafte, gasa i, u našem slučaju, seirenje nad činjenicom da je cena bečke šnicle u Minhenu skočila na 450 evra.
Malo ko uči iz istorije, a ako neko nešto i nauči, nikakve vajde nema od toga. Mi (jebo ja nas), koji se po običaju guzimo u centar sveta, računamo da je Drugi svetski rat trajao od aprila 1941. do oktobra 1944, na pamet nam ne pada da je taj rat počeo 1939. i da je tek posle dve godine doguzeljao u naše krajeve. I od tada nije ni prestajao. A lako je mogao biti izbegut ili bar znatno ublažen. Pakt sa Silama osovine nije podrazumevao vojni angažman Kraljevine Jugoslavije.
Ali mi ne bismo bili mi kad ne bismo istrčali pred rudu. Usledio je 27. mart po scenariju i u režiji britanskih tajnih službi. Troškovi: prava bagatela - sedamdesetak hiljada funti. Ne vredi se ljutiti na perfidnog Albiona, sve velike sile su sklone da mlate gloginje tuđim qwrzem. Zato i jesu velike.
Pisac hoće da kaže da će ukrajinski rat potrajati iha-ha, što ne mora da znači da će se - osim ako se drugačije ne naredi - širiti izvan trenutne bojišnice. Ako se proširi, nas neće zaobići. Čak i ako bude hteo da nas zaobiđe, naći će se dilberi da ga uhvate za rukav i privuku na našu stranu.
Evo zašto će rat potrajati i zašto možda nikada neće zavšiti. Rusija - čitaj Putin - naprosto si ne može priuštiti ne samo da izgubi rat nego da ne pobedi. S druge strane, Ukrajina - čitaj samo Ukrajina - čvrsto je rešena da dobije rat. Rusija koja ne bi pobedila više ne bi bila Rusija, u najmanju ruku ne u sadašnjim granicama. Putin više ne bi bio Putin. Mislim - bukvalno ga ne bi bilo. Ukoliko bi pak Ukrajina izgubila, ne bi bilo Ukrajine.
Niko, dakle, ne sme da izgubi, a niko ne može da dobije, ne samo u dogledno vreme nego nikad. Sledi vatreni zamrznuti konflikt. Situacija slična kosovskom Gordijevom čvoru, samo na neupredivo većoj skali. Očekivanja proukrajinskih naivčina da će Rusija ispuvati svu municiju su naivna, kao što su naivna očekivanja rusodupeljubaca da će Zapad i SAD, uplašeni niskim temperaturama i enormnim poskupljenjem bečke šnicle, prestati da Ukrajincima doturaju oružje, municiju i obaveštajne podatke.
Pogotovo je naivna nada Rotopalankinih piskarala da će zapadne zemlje ustukniti pod pritiskom pučkog nezadovoljstva i demonstracija i Ukrajini uskratiti pomoć. Ponajpre zato što se zapadna sirotinja raja o tim stvarima „pita“ taman koliko i ruska. Jedina razlika je što su na Zapadu demonstracije dozvoljene, a u Rusiji nisu. Nastavak u sutrašnjem broju.
NE PROPUSTITE
