Nakon što je pod sloganom „uvek uz svog predsednika“ lansirao hit tvit u kome je Visoka Iskušenja uporedio sa Isusovim (i najavio „pobedu“), dr Nebojša Bakarec je ponovo postao „viralan“. Naravno, momentalno je bačen u tešku sprdnju, ali je i dalje ostao „uz predsednika“.
Da sam na Visokom Mestu, ja bih se malčice zabrinuo jer je Nebojšino proročanstvo nekako polovično, donekle i dvosmisleno. Bakarec, naime, prećutkuje - ili verovatnije ne zna - da je Isus razapet nakon što je savladao sva iskušenja. Sa druge strane, mnogi (ako ne svi) na srpskoj histeričnoj političkoj sceni ne bi imali ništa protiv da i Visoki Iskušenik bude razapet, ali uzalud će biti nade njihove, niko Visokom ništa neće moći jer je, zahvaljujući činjenici da je Bakarec „uz njega“, jači od sudbine (biće još reči na tu temu).
Dr Bakarec je jedna od retkih konstanti u moru promenljivih (bolje reći prevrtljivih) veličina u srpskoj politici tzv. srednjeg ešalona“. Decenijama je „uz predsednika“. To je bitno. Nebitno ko je predsednik. Nebojša je svojevremeno bio „uz“ Koštunicu, sada je „uz“ Vučića, ali uopšte ne treba sumnjati da će biti i „uz“ sledećeg predsednika, ma ko on bio.
Da sada ne nagađam šta će biti na sednici Vlade i šta će biti rečeno u Visokom saopštenju - sve će se znati dok budete čitali ove redove - reći ću tek toliko da će eventualna odluka o prihvatanju sporazuma biti verovatno poslednja prilika da Srbija izađe iz „negativne spirale“ (pogledajte na Vikipediji) u koju se strmopizdila nakon što je posle streljanja Zorana Ðinđića - o kome bi prethodni Nebojšin predsednik mogao štošta da kaže - propuštena prethodna poslednja prilika.
Srbija će ili 1. konačno sagledati realnost, ili će 2. nastaviti da tumara po bespućima pseudomitološke zbilje. Ne kažem da će - ukoliko se opredeli za sporazum - Srbija prekonoć procvetati, ali tvrdim da će, ako sporazum odbaci, nastaviti da truli iznutra.
Bakareca boli qwrz. Dok je Srbije - kakva god bila - biće i predsednika, a dok je predsednika, biće i Bakareca (množina). Ali sve bi ostale, naročito one koji ne žive od toga što stoje uz predsednika, nego nešto rade, trebalo još kako da bude briga. A nešto ne vidim da je nekog nešto naročito briga.
Kad treba da se odseče neki vekovni hrast, da se sruše istruleli most ili da se spreči otvaranje nekog rudnika, eto ti odmah halabuke i protesta, protiv kojih nemam ništa - ali kad treba podržati odluku koja će odrediti buduću sudbinu Srbije - ni mukajet.
Koliko znam, osim LSV, LDP i nekolicine slobodnih strelaca, niko drugi nije podržao usvajanje sporazuma, a kamoli da se „okupio“ pred Prezidencijalnim konakom da ga podrži. Što samo znači da ćemo debelo zaslužiti sve što će nas snaći ako sporazum bude odbačen.
NE PROPUSTITE
