Nekoliko meseci posle streljanja Ðinđića, na samom početku Koštuničine restauracije starog režima, napisao sam u (tada sedmičnoj) kolumni u Danasu da je Petog oktobra Dom narodne kozačke skupštine trebalo spaliti do temelja, zgradu RTS sravniti sa zemljom, potom uzorati teren, pa posle tri godine sagraditi novu skupštinu i novi RT.
Ovako sam računao (bez krčmara): ako bismo srušili simbole starog režima, i umesto njih sagradili nove, to bi označilo novi početak, pa bismo posle živeli dugo i srećno u demokratskoj i uređenoj državi. Mislio sam tada da sam bio zakasnelo pametan, a vreme je pokazalo da sam bio pravovremeno glup, tj. da sam razmišljao kao prosečan srpski političar, prosečan Srbin uopšte, koji rušenje (čega god i koga god) vidi kao rešenje svih problema.
Džaba bi se rušilo da se rušilo, džaba bi se novo gradilo da se gradilo. Kozačka skupština bi ostala ista kalakunbica kakva je bila (i kakva je danas), a RTS bi ostao poprište muljavina i marifetluka poput ovih koji su stidljivo procurili u javnost i zbog kojih se trese gora, a rađa se onaj poslovični miš (puvač).
To je u hajdučkoj tradiciji. Nakon što je opozicija iz devedesetih - inače neuporedivo organizovanija, energičnija i brojnija od ove - konačno srušila Miloševića - a qwrz bi ga moj ikad srušila da cincarsko-kalburska čaršija Miloševića nije pustila niz vodu - vrlo brzo je postalo jasno da je srušiti Miloševića srazmerno lako, ali da je veoma teško izgraditi institucije, pravni sistem i državni aparat. Uz napomenu da bi to bilo lakše učiniti, iako je i dalje gotovo nemoguće, da Prvopotpisani nije pravio opstrukcije.
U podugačkom međuvremenu opozicija je spala na tri slova, ali ideja da će rušenjem, ovoga puta Vučića, rešiti sve probleme i da ćemo posle toga živeti dugo i srećno nije izgubila ni „p“ od primamljivosti ni „po“ od podrške svoje klijentele i kiljentelističkih medija.
U tom smislu, televizor N1 je onomad u studio pozvao takozvanog Ćutu, alfa mužjaka ad hok grupe građana Moramo-Zajedno, i Micu Zavetnicu, alfa ženku ad hok grupe građana Zavetnici, da bi članstvu, simpatizerstvu i svima koje bi to moglo interesovati predstavili svoje programe i planove.
Emisiju nisam gledao, ali iz štampanih medija sam se obavestio da su Ćuta i Mica postigli visok stepen saglasnosti glede „strateških opredeljenja“. Potvrdili su - kaže N. N. portal - „da imaju zajednički cilj, a to je da sruše Aleksandra Vučića“.
Ne verujem da je na vest o rušilačkim namerama Vučić pretrnuo od straha, ali verujem da se malčice pokajao što je, spuštajući cenzus na 3%, širom otvorio skupštinska vrata ambicioznim zgubidanima, s napomenom da bi „saziv skupštine“ i bez zgubidana/ki bio mačje jebalište.
Ćuta je otišao i korak dalje, pa je blagoizjavio, citiram: „Ja sam u Skupštinu ušao da smenim ovu vlast. Zato i jesam opozicija. Primarni cilj je da zamenimo Aleksandra Vučića. Naš primarni cilj je da sklonimo sve sa strane. Da oborimo Vučića, bez obzira na razlike.“ Opet prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
