Kao ovlašćeni džaba moler po stoti put ću okrečiti - pardon, napisati - da mi nismo ovoliko jadni i bedni zato što nemamo para (i skupe rerne), nego nemamo para zato što smo jadni i bedni, hitri na zlo, brzi na grabež, lenji i zavidljivi.
Ovog puta povod za moju povremenu jeremijadu protiv novindžijske hajke na dragocenosti političara i političarskih žena bilo je istraživačko novinarsko savatavanje Visoke Prve Dame Tamare Vučić in flagranti - u rerni. Tačnije - pored rerne, ali za naslov bolje zvuči - u rerni.
Šta je, dakle, bilo. Visoka Prva Dama je - verovatno za Gloriju ili neku sličnu publikaciju koja objavljuje reportaže o prvim damama, princezama i glumicama - uslikana u trenutku dok u rernu utura tepsiju s nekom pitom. Imaju takve foto-reportaže svoju, ne baš malobrojnu, publiku, ali u principu nisu informacije od značaja za javnost.
Možebiti da bi slika uturanja Visoke Pite u Visoku rernu i u Srbiji prošla nezapaženo da je inkriminisana pita uturena u neku populističku rernu - recimo onu u šporetu legendarnog „smederevca“ - ali pita razdora je bila uturena u rernu nekog high tech šporeta, što je bio dovoljan razlog da istraživački novinari žutara serbskih objave podatak da inkriminisani šopret košta „oko 200.000 RSD“. Novindžija je posle guglovanja podastro tačnu cifru: „tačnije - 220.000 RSD.“ Krvi ti jebem.
Ajde da donekle i razumem kad novinski Robin Hudovi savataju Lidiju Ðukanović sa ogrlicom vrednom 12.000 evra - mada je i to krajnji prostakluk i neukus - ali savatavanje Visoke Tamare pred šporetom od 200.000 RSD je predskazanje budućnosti još konfuznije i bednije od ove sadašnjosti.
Slika Visoke Dame pored preskupe rerne ima i „političku pozadinu“, mnogo važniju od kulinarske i belotehničke, i deo je, u suštini radikalske, pa i komunističke populističke strategije opozicionih medija. Ovako to otprilike ide. Ako budemo dovoljno dugo i uporno objavljivali dokaze o visokim bahaćenjima i preskupim rernama - računaju opozicioni komiteti i urednički kolegijumi - sirotinja će se pre ili kasnije pobuniti, stvoriće se „kritična masa“ posle čega sledi Strmopizd.
Glupost te strategije - slične strategiji strmopižđavanja studentskim protestima - krije se u činjenici da je rernina ciljna grupa, tj. sirotinja raja, listom Visoka izborna baza. Kvaka je u tome što izborna baza ne zavidi Visokoj Dami na preskupoj rerni, nego i sama želi takvu rernu, a Visoko Mesto joj daje nadu - možebiti i zaludnu, ali nadi se u zube ne gleda - da će jednog dana i ona imati, ako i ne baš toliko preskupu rernu, a ono neku drugu vajdu.
Zajedno sa Ðinđićem upokojena politika DS bila je upravo takva: uliti ljudima nadu. Zaboraviti na zavist i ostale niske strasti, prenuti se iz ogorčenosti i zavesti vladavinu prava. Sa ovakvim politikama - svima do jedne - sač će uskoro biti vrhunac dostupne bele tehnike. Sirotinjo, i bogu si teška, gladni qwrčevi, dokad ćete više praviti decu koja, u nedostatku pametnijeg posla, nalaze spas u poslednjem pribežištu nitkova, srpskom novindžiluku.
