Imadoh na umu da danas pišem o nečem drugom, ali kad mi kroz moj prozor u svet, Viber, ulete poruka da je izdavačka kuća „Dobro dete“ pre nekoliko meseci objavila „ilustrovanu knjigu za decu uzrasta 10+“ naslovljenu „Dogodine u Prizrenu - san o slobodi“, u magnovenju se vratih šezdeset godina nazad, u vreme kad sam ja imao 10 godina i kada je slična - i iz sličnih motiva štampana - knjiga izlazila kao strip „Nikad robom“.
Moji vršnjaci će znati o čemu govorim, mlađima ću objasniti. Strip „Nikad robom“ bio je državni projekat agresivne i primitivne indoktrinacije dece komunističkom ideologijom i partizanštinom, u kome su dva strip-div-junaka - kuriri Mirko i Slavko (otprilike uzrasta 10+) ko od šale satirali divizije mrskih okupatora i domaćih izdajnika, karikaturalno predstavljenih kao đavoli u ljudskom obličju, rugobe i nakaze.
Bio je „Nikad robom“ toliko naivan, agresivan i primitivan da smo se i mi, tadašnji desetogodišnjaci - uz dužno poštovanje prema NOB i njenim tekovinama - grohotom smejali natprirodnim podvizima, zaumnim situacijama i idiotskim dijalozima tipa legendarnog: „Mirko, pazi metak. Hvala, Slavko. Spasao si mi život“.
Strip „Nikad robom“ nije bio obavezno štivo, nisu ni dečji roditelji formalno morali pretplaćivati decu na tu rugobu, ali se ne sećam da je iko iz mog odeljenja bio nepretplaćen na Mirka i Slavka, jer bi eventualno nepretplaćivanje moglo izazvati sumnju na nepoštovanje NOB i socijalizma.
Koliko je strip „Nikad robom“ uspeo da zadoji decu ljubavlju prema partizanima i socijalizmu, videlo se jedva nekih dvadesetak godina nakon što je izašao poslednji broj, kada su upravo oni koji su indoktrinirali Titove pionire partizanštinom prekonoć okrenuli ćurak naopako i pretvorili se u Mirkove i Slavkove smrtne neprijatelje - četnike. Uloga stranih okupatora je pripala „kolektivnom Zapadu“.
Koliko će knjiga „Dogodine u Prizrenu - san o slobodi“ uspeti da indoktrinira današnje pionire, da li će i pretplata na nju postati obavezna i da li će autor i izdavač slediti primer autora i izdavača Mirka i Slavka, pa se, kad kucne čas, pretvoriti u partizane, ostaje da se vidi.
Bacio sam pogled i na ilustracije priložene u knjizi i uopšte se nisam iznenadio kad sam ustanovio da su u likovnom smislu maltene istovetni karikaturama iz stripa „Nikad robom“. Meni se najbolje svidela ona na kojoj srbski vojnik i ruski kozak stoje (pretpostavljam dogodine) pred opustošenom bazom Bondstil.
Redakcija lista Danas - čiji je sajt bio izvor informacija za Viber poruku - nije bila lenja, pa je pozvala Muharema Bazdulja i Srđana Dragojevića da kažu šta oni misle o rečenoj knjizi. Bazdulj se „ogradio“, rekao je da je u inostranstvu pa nije u prilici da pročita knjigu, ali je potom dodao sledeće: „U svemu je možda najzanimljivije videti ovo kao ilustraciju premeštanja naših kulturnih ratova među (naj)mlađu populaciju. Stariji su preduboko u svojim rovovima, tu ostaje status quo, a pobedu odnosi narativ koji trijumfuje među onima na kojima svet ostaje“.
Pobeda je, znači, naša, dogodine u Prizrenu.
NE PROPUSTITE
