Hamas, palestinska militantna grupa koju Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Kanada i mnoge druge demokratske zemlje smatraju terorističkom, u subotu je započela najkrvaviji napad na Izrael u poslednjih pedeset godina. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je Izraelce da se spreme za dug i težak rat, zapretivši Palestincima da će osveta biti strašna i da će odmazda koja će uslediti biti nešto što Palestina još nije videla. Odmah su započeli masovni izraelski napadi na gradove i naselja u blokiranom Pojasu Gaze koji su uništili desetine zgrada. Kakve će biti posledice ove nove eskalacije nasilja, ostaje da vidimo.
Sve je počelo u subotu ujutru, kada je Hamas ispalio hiljade raketa koje su dosezale sve do Tel Aviva i okoline Jerusalima, koji su retko izloženi ovakvim napadima zbog izraelskog modernog i prefinjenog protivraketnog odbrambenog sistema, takozvane gvozdene kupole. Nakon sat vremena borci Hamasa su započeli kopneni, vodeni i vazdušni napad na Izrael, prvi u nekoliko decenija, a teroristi Hamasa su ušli u 22 izraelska naselja i vojne baze, ubijajući, otimajući i mučeći cele porodice, praveći pritom snimke koji su šokirali i zgrozili svet. Zvaničnici Izraela su u nedelju saopštili da je ubijeno najmanje 700 osoba. Predsednik Bajden i drugi svetski lideri osudili su Hamas, koji smatraju terorističkom organizacijom, navodeći da podržavaju Izrael, koji, prema njihovim rečima, ima puno pravo da se brani. Arapske zemlje, uključujući i Saudijsku Arabiju, pozvale su na deeskalaciju nasilja, ali nisu osudile Hamas zbog napada. Posledice ovog napada prete da prerastu u širi regionalni konflikt, budući da je Hezbolah, libanska militantna organizacija koja je i sama ratovala sa Izraelom 2006. godine, naveo da podržava Hamas, a da podrška koju ova organizacija ima od Irana nije nikakva tajna. Interesantno je i da je ovaj iznenadni napad na Izrael bio idealan rođendanski poklon Vladimiru Putinu, čiji je strateški prioritet da preusmeri podršku i pažnju Zapada sa Ukrajine. Nakon subotnjih napada, Rusija je brzo povadila stare planove o povlačenju granica Izraela tamo gde su bile 1967. godine.
Iako su slike ubijenih i mučenih civila preplavile svetske medije, iako su strašne slike s rejv festivala, na kom je napadnuto, kidnapovano i, kako se kasnije ispostavilo, većinom ubijeno stotine mladih zgrozile ceo svet, u Srbiji se pojavila podrška i simpatija za teroriste koji su počinili ova zverstva. U Srbiji, u kojoj većina građana, kako pokazuju ankete i istraživanja javnog mnjenja, a dokazuje svakodnevica ljudi koji u njoj žive, ne voli muslimane, odjednom se razvila podrška za islamske teroriste koji ubijaju i muče decu i civile samo zbog toga što su protiv Amerike, zato što su, navodno, za Rusiju, zato što su u izopačenoj slici koju naši građani dobijaju ti teroristi nekakvi borci za slobodu protiv vekovnih srpskih neprijatelja. Baš kao što se većina radovala 11. septembra 2001. kada je Al Kaida napala Ameriku, mržnja, nasilje, ogorčenost i zloba vladaju našim životima, mislima i reakcijama. Kako smo postali ovakvi, kako se radujemo ubistvima, mučenjima, kako s radošću posmatramo ljude koji su izgubili decu, samo je na nama da nađemo odgovor. A kada ga nađemo, moramo ili da naučimo da živimo sa njim, ili da uradimo nešto da to i promenimo.
