Regionalna akademija za razvoj demokratije i Centar za građansko obrazovanje iz Podgorice organizovali su, uz podršku Ambasade Švajcarske, Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima, koji je, između ostalog podrazumevao i sveobuhvatna istraživanja o stavovima građana dve države.
Plenum su, predstavljanjem ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja o odnosima Crne Gore i Srbije kroz komparativni presek, otvorili Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO, i Balša Božović, direktor ADD, koji su prošle nedelje odvojeno predstavili pojedinačna istraživanja u Crnoj Gori i Srbiji.
Jedan od zaključaka plenuma je da su razlike u pozicijama i interesima političkih aktera, ali i u velikom delu i među građanima i građankama u Srbiji i Crnoj Gori ozbiljne i trajne, ali ih ne treba ni potcenjivati ni precenjivati. Dosta toga zavisi kako će se stvari dalje razvijati i kakav će politički kurs Srbija dalje zauzimati u poštovanju međunarodnih sporazuma koje je potpisala. Inače, u ovako traumatičnom spoljnopolitičkom okviru, s različitim odabranim spoljnopolitičkim destinacijama, ove razlike bi mogle biti i konfliktne. Istoričar i predsednik udruženja HIPMONT Miloš Vukanović ističe broj neopredeljenih kod pitanja koje definišu vrednosni okvir, poput odnosa prema partizanskom i četničkom pokretu, i važnost obrazovnog sistema uz nedostatke koji ga karakterišu. Vukanović je kazao da je netačan, iako decenijski dug, narativ o ugroženosti Srba u Crnoj Gori. „Značajan je podatak kada kao društvo imate toliki procenat onih koji podržavaju agresora, jer je to problem“, zaključio je Vukanović u osvrtu na odnos ispitanika prema rusko-ukrajinskom ratu.
Aleksandar Sekulović, potpredsednik antifašista Srbije, imao je tri ključna utiska. „Prvi utisak da je veoma kvalitetno urađeno, aktuelno i da može biti od izuzetne koristi donosiocima odluka u obe države. Drugi utisak pokazuje da su Srbija i Crna Gora u velikoj meri dva različita društva, na kulturnom i vrednosnom planu. Treći utisak je da su ispitanici u Srbiji u nekim stvarima pokazali veliku ili primetnu dozu neiskrenosti, posebno oko pitanja državnopravnog statusa, odnosno nezavisnosti Crne Gore, kao i spoljnog uticaja Srbije na dešavanja u Crnoj Gori, gde izgleda da su davali očekivane odgovore“, naveo je, između ostalog, on.
Slobodan Georgiev, direktor vesti TV Nova S, smatra da, iako je pitanje nezavisnosti Crne Gore u Crnoj Gori 2006. godine završeno, u Srbiji i dalje nije. „U radikalskoj interpretaciji istorije, trenutak kada Crna Gora odlazi iz zajednice sa Srbijom otvara prostor da ode i Kosovo. Fantazija Beograda kao sedišta jedne velike države, kroz instrumentalizaciju srpskog identiteta, jeste da se stvari vrate na period pre 1997, što se i dešava danas u Crnoj Gori“, naveo je on.
Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, veruje da su rezultati u obe države gori nego što istraživanje pokazuje, ali da, za razliku od podeljenog crnogorskog društva, u Srbiji postoji visok stepen saglasja koje nije dobro za Crnu Goru.
NE PROPUSTITE
