NATO je započeo najveću vojnu vežbu nakon Hladnog rata. Jurišni brod američke mornarice „USS Gunston Hall“ u sredu je isplovio iz luke Norfolk u Virdžiniji i krenuo put Evrope.
Cilj je da se testira spremnost i odgovor NATO ukoliko bi jedna od 31 članice Saveza bila napadnuta. U tom slučaju bi se automatski aktivirala klauzula o međusobnoj odbrani iz člana 5 Osnivačkog ugovora NATO.
Angažovano je preko 90.000 vojnika i uključeno više od 50 brodova, 80 borbenih aviona i helikoptera, te oko 1.100 različitih borbenih vozila. U manevrima, koji će trajati do maja, učestvovaće sve države članice NATO, kao i Švedska, iako formalnopravno još uvek nije postala članica ovog saveza jer je preostalo da mađarski parlament to ratifikuje.
Ovogodišnja vežba akcenat će staviti na severnu Evropu. To je logično i ima smisla jer se sedam od osam arktičkih zemalja nalazi pod istom bezbednosnom kapom. Glavne teritorije za manevre biće baltičke zemlje, koje se smatraju najizloženijim riziku od potencijalnog napada Rusije.
Ovo su najveći vojni manevri NATO u Evropi još od vojne vežbe „Reforger“ iz 1988, kad je više od 125.000 vojnika Alijanse tokom poslednjih dana Hladnog rata bilo uključeno u manevre širom kontinenta.
U drugoj fazi pokazivanja vojne snage posebna pažnja će biti posvećena raspoređivanju NATO snaga za brzo delovanje u Poljskoj.
Nakon pokretanja ruske invazije na Ukrajinu 2022. NATO je preispitao svoje odbrambene sposobnosti i poslao više hiljada vojnika na svoje istočno krilo, kao što je i izradio planove za zaštitu od ruskog napada, najopsežnije od raspada SSSR.
Jasno je da je rat u Ukrajini prelomno opredelio NATO da održi manevre tako velikih razmera, jer su mnoge zemlje u istočnoj Evropi zabrinute da bi mogle biti sledeća meta ruske vojne agresije. Nažalost, ne nazire se kraj rata u Ukrajini. Rusija se ponovo naoružava i podiže kapacitete svoje odbrambene industrije. Kad se to ima u vidu, bilo bi neozbiljno i neodgovorno da NATO sedi skrštenih ruku.
Moskva ovo vidi kao dokaz povratka NATO na period Hladnog rata. Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je u petak u radnu posetu Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije. Iz Kremlja su poručili da Putinova poseta nije s namerom da se pošalje poruka NATO, kao i da militarističke izjave koje stižu iz baltičkih država predstavljaju rizik za Kalinjingrad.
Hiljade NATO trupa koje učestvuju u „Steadfast Defender 2024“ ne obučavaju se ni za kakav napad na neku susednu zemlju. Oni vežbaju kako da stanu u odbranu zemlje koja bi mogla biti žrtva spoljne agresije. Vreme za ovu vežbu nije slučajno odabrano. Ona će biti dobar podsetnik svima koliko je najmoćniji i najdugovečniji vojni savez bio uspešan, važan i koristan, kako u prošlosti, tako danas, ali i u budućnosti. Ove godine se obeležava 75 godina od osnivanja NATO, što će biti obeleženo u julu velikim samitom u Vašingtonu.
Takođe, ove godine će se navršiti 20 godina od najvećeg proširenja Alijanse, kad su članice postale Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, SFRJ i Varšavskog pakta.
NE PROPUSTITE
