Regionalna Akademija za razvoj demokratije iz Novog Sada 1. februara, na Dan grada, pokrenula je inicijativu koju će uputiti gradskoj upravi da se započne procedura za podizanje spomenika carici Mariji Tereziji, koja je Novom Sadu 1. februara 1748. godine dala status slobodnog kraljevskog grada. Istorija Vojvodine i Novog Sada ne mogu se pisati bez dubokog poštovanja prema jednoj od najznačajnijih vladarki Evrope - Mariji Tereziji, čije su reforme i vladavina preobrazile celu Vojvodinu i postavile temelj modernom razvoju grada. Njen doprinos nije samo značajan već i raznovrstan, što opravdava ideju o podizanju spomenika u njenu čast u Novom Sadu.
Kao vladarka koja je težila modernizaciji svog carstva, Marija Terezija ostaće upamćena kao jedna od najvećih reformatorki u Evropi u oblasti državne uprave, obrazovanja, ekonomije, poljoprivrede, zdravstva i građanskih prava. Za vreme njene vladavine grad Novi Sad je 1. februara 1748. godine dobio status slobodnog kraljevskog grada, što mu je donelo veću autonomiju i prava, te je znatno doprinelo njegovom kulturnom i ekonomskom uzdizanju. Isti status kasnije su dobili i drugi gradovi Vojvodine i to je predstavljalo osnov za njihov ubrzan razvoj. Marija Terezija je uvela katastarski sistem, omogućavajući preciznije upravljanje zemljišnim resursima i efikasniju naplatu poreza. Ovaj potez bio je ključan za ekonomski razvoj Vojvodine, posebno u poljoprivredi. Razvoj kanalske mreže i isušivanje močvarnog tla pod njenom vladavinom takođe su imali presudan uticaj na unapređenje trgovine i transporta, što je bilo od vitalnog značaja za ekonomiju Vojvodine. Njen uticaj se nije ograničavao samo na ekonomiju i administraciju. Marija Terezija je znatno doprinela i u oblasti obrazovanja i zdravstva. Osnivanje škola, promocija nauke i obrazovanja za žene, kao i poboljšanje medicinske nege i osnivanje bolnica, bili su deo njenih napora ka poboljšanju kvaliteta života njenih podanika. Uvođenje obaveznog obrazovanja za decu oba pola od šest do 16 godina predstavljalo je prekretnicu u razvoju obrazovanja na ovim prostorima. Osim toga, njen rad na unapređenju poljoprivrednih metoda, podsticanju razvoja svilene industrije i reformi u pravosuđu dodatno naglašava njenu ulogu kao reformatorke koja je duboko uticala na društveni i ekonomski razvoj.
Vladajući Habzburškom monarhijom, Marija Terezija je pokazivala toleranciju i razumevanje prema narodima koji su živeli na teritoriji carstva. Njena politika prema srpskom narodu, u poređenju sa ostatkom Evrope toga vremena, bila je progresivna, posebno u pogledu verske tolerancije i građanskih prava Srba unutar carstva. U vreme kada su verske i etničke tenzije često dovodile do konflikata, njen pristup je bio inkluzivan. Pod njenom upravom srpska zajednica u Habzburškoj monarhiji doživela je značajno kulturno i duhovno uzdizanje. Ovakav odnos doprineo je ne samo očuvanju srpskog identiteta već je i omogućio njihovu integraciju u šire društvene strukture carstva. Srbi su pod njenom vladavinom imali priliku da se razvijaju i napreduju, kako u obrazovanju, tako i u vojsci i administraciji, što je bilo posebno važno u periodu kada su mnoge evropske države bile manje otvorene prema etničkim i verskim manjinama. Podizanje spomenika Mariji Tereziji u Novom Sadu bilo bi ne samo odavanje počasti velikoj istorijskoj ličnosti nego i simbol trajne veze između prošlosti i budućnosti grada.
NE PROPUSTITE
