Borba protiv „rodno ravnopravnog jezika“ ne jenjava, a u toj borbi je naročito neodustajan patrijarh serbski Porfirije, koji je ovih dana, ne znam tačno kog, dao „izjavu nedelje“ - a meni je neka dobra duša prosledila na Viber, moj prozor u svet - u kojoj kaže da „srpski pravoslavni narod neće da naredna pokoljenja dolaze na svet unapred grbava“. Treba li uopšte reći da je izjava postala viralna na društvenim mrežama.
Iz mojih prethodnih filipika na rečenu temu neki naivčina bi mogao pomisliti da je moja neznatnosti veliki pobornik rodno ravnopravnog jezika, što uopšte nije slučaj. Pošteno govoreći, pojma nemam šta bi to mogao biti rodno ravnopravni jezik, nisam se ni pokušao podrobnije obavestiti o tome, a tek nisam ni pročitao inkriminisani zakon.
A evo i zašto, što reko Blic. Zato što unapred zna da je rodno ravnopravni jezik luk i voda, jedna u mnoštvu intelektualnih moda koje, kao i svaka moda, potraju neko vreme i bivaju zamenjene sledećom, još jednim u nizu vekovnih pokušaja da se ambiciozni pojedinci pismenim putem profilišu kao veliki humanisti i dobrotvori a da dupetom ne mrdnu. Bilo je u XX veku mnogo gorih moda, a mogu vam garantovati da će biti besmislenijih od rodno ravnopravnog jezika. To je tako i tome se na kraj ne može stati. Jer, kako bi drugačije ovaj čemerni svet propao da nema onih (a legion im je ime) koji nastoje da ga poprave.
Sad dobro slušajte šta će vam reći Uncle Bas: za maksimum pet godina više niko u svetu neće pominjati rodno ravnopravni jezik, mada ne garantujem da na njegovo mesto neće doći nova, pretencioznija glupost. Evo opet evo i zašto, što reko Blic. Ako smo već onomad apsolvirali da se zakonitost ne postiže normativnim putem - tj. da zakoni ne deluju ako niko neće da ih poštuje (i primenjuje) - tek se jezik ne može propisati zakonskim paragrafima. Ne zato što se ne bi mogao pronaći određeni broj individuuma koji će govoriti kao što zakon piše - nađe se čak i takvih koji poštuju državne zakone - nego zato što jezik ima ugrađene samoregulacione mehanizme, koji odbacuju sva strana tela iz svog organizma.
Pisac hoće da kaže da je krstaški rat protiv rodno ravnopravnog jezika podjednako mlaćenje prazne slame kao i inkriminisani zakon. Naravno, svako će zadržati „pravo“ - taj fantom XXI veka - da se oseća i deklariše kao „ono“, „to“, „ni ovo ni ono“ ili kako god mu srce žudi.
Intimno čisto sumnjam da se i Nj. s. p. obavestio o finesama rodno ravnopravnog jezika, a još čistije sumnjam da je pročitao inkriminisani zakon jer osvedočeno znam da čovek čita zanimljivija štiva, naravno, ukoliko nađe vremena od mnoštva društvenopolitičkih obaveza.
Porfirijeve protivrodnoravnopravne filipike uostalom i nisu lingvističke ili normativne prirode, njihova (neskrivena) namera - čije se izvorište nalazi u temelju našeg sabornog identiteta, kolektivnom nesvesnom - jeste psihotizacija masa, raspirivanje već rasplamsalog straha od intruzije pokvarenjaštva kolektivnog Zapada u naš blagočestivi i bogobojažljivi narod. (Smeh vrabaca iz off-a).
NE PROPUSTITE
