U alotropskoj modifikaciji lidera Spasa i predsednika opštine Novi Beograd, Aleksandar IV Šapić - zna se ko je prvi, drugi je Vulin, treći Martinović - bejaše neka vrsta mlađeg, bradatog i (ne mnogo) brbljivijeg Koštunice ili - bolje poređenje - Vladete Jankovića C produkcije, što će reći da je stajao na pozicijama srpskog stanovišta sa „građanskim likom“ - kao takav - pride i fizički naočit - uživao je znatnu podršku redovnih čitalaca Politike, bankarskih činovnica, nastavnica istorije i usedelica oba pola i širokog spektra.
Onda je Šapiću - kako to već u politici biva - zinulo dupe, ambicije mu narasle, pa je - da li po njegovoj ili po Visokoj ideji, ne znam - pristupio SNS-u i avanzovao u lordmera Varoši Beogradske.
Na toj poziciji se za jedne proslavio, za druge ozloglasio kratkoćom fitilja, prepičkavanjima s Vesićem, obreckivanjem na novinare medija registrovanih u Švajcarskoj i serijom lapsusa i lupinga, od kojih su neki postali nematerijalna kulturna baština.
Prihvatajući princip „brže, jače, bolje“, Šapić je vrlo brzo radikalizovao retoriku i, umesto Koštunica sa bradom i Vladeta Janković C produkcije, postao Šešelj pod B.
Sada prelazimo na stvar. Znamo da su repatrijacije i resahranjivanja znamenitih mrtvaca deo srpske tradicije. Brojni su primeri „oduživanja“ prema mrtvim velikanima koje jedan naraštaj otera u progonstvo, da bi ga sledeći vratio u rodnu grudu. Ali do sada nije bilo primera proterivanja mrtvaca iz Srbije, u datom slučaju Tita.
Šešelj je vaktile bio naumio da Tita probije glogovim kocem, ali, koliko se sećam, nije imao nameru da ga izmešta iz groba, tek je onomad Šapić pokrenuo inicijativu da se Tito protera u Kumrovec, a da se Kuća cveća preuredi u Muzej srpske istorije. Što je sigurno, sigurno je. Tko zna neće li nekom hrvatskom Bećkoviću pasti na um da odvali da gde su hrvatski grobovi, tu je hrvatska zemlja, pa onda belaj.
Siguran sam da će Šapićev projekat etničkog (i ideološkog) čišćenja mrtvih (za sada) završiti uprdom u čabar, ali sama činjenica da jedna politička ličnost tako nešto javno izgovori, pritom misli da time čini uslugu otečestvu i da to - pretpostavljam - nailazi na dobar prijem u delu javnosti - svedoči da je Rogonja, koga već dve decenije najavljujem, došao u Srbiju i da upravo obmotava qwrz bodljikavom žicom.
Došlo je takvo vreme da je Šešelj postao Šapić pod B i da deluje nekako odmereno. Kad smo već kod imena i poređenja, moja neznatnost odgovornijim za mentalno rasulo u kome se Srbija našla - i koje će se samo pogoršavati - smatra Koštunicu, nego Šapića.
Još odgovornijim od Koštunice smatram Ćosića, ekipu iz Simine (zaboravio sam broj) tutumrake iz SANU, UKS-a i bataljone zanosača muda. Ti su svati i ta udruženja srpsko društvo iz relativne uzglobljenosti u realni svet XX veka vratili natrag u XIX i kontaminirali politikama vlaške magije i saljevanja strave. Šapiću predlažem da napravi voštane figure pomenutih velikana i da ih - kad protera Tita - uturi u Muzej srpske istorije.
NE PROPUSTITE
